На данашњи дан, 18. јуна 1936. умро је руски писац Алексеј Максимович Пјешков, познат као Максим Горки, утемељивач социјалистичког реализма.

Максим Горки боравио је тридесетих година двадесетог вијека у Србији и том приликом написао је веома дирљиве осврте на српски народ. Пишући из Врњачке Бање пријатељу Алексеју Бабочкину он између осталог каже: „…Чини ми се да су Срби исто толико Руси колико и ми. Све у нама је толико слично и толико исто, да ја нисам способан да нађем разлику. Исто толико су широки као и ми и исто толико велики као и ми…“

Због нарушеног здравља и потребе за бањским лијечењем Горки долази у Србију и преко Београда стиже у Врњачку Бању. У кореспонденцији славног писца сачувано је то писмо којем је свом пријатељу поручио сљедеће ријечи:

„Ово је наша земља. Толико је слична Русији да ми изгледа као да сам са севера, из Русије, прешао у Украјину. Грије ме ј југ! На крају, овдје су сви људи – ЉУДИ! Историја ове земље корачала је само за славом! Та земља је патила, живјела, преживјела и остала ту, да увек буде ту! Чини ми се да су Срби исто толико Руси колико и ми. Све у нама је толико слично и толико исто, да ја нисам способан да нађем разлику. Исто толико су широки као и ми и исто толико велики као и ми. Сјећам се да је једном Лењин рекао да је то једини народ који зна да се бори и који хоће да се бори за своју слободу…

Питаш ме како проводим вријеме. Испричаћу ти мало необичну причу. Овдје постоји једна планина, која се зове Гоч. По руски, то би значило „барабан“. Међутим, ја се не слажем са тиме. По мени, Гоч није „барабан“, него више личи на јежа. Али је толико привлачан да свако јутро устајем и идем да га погледам. Волим то брдо и мир који налазим у њему.“

Књижевник је 1932. године био иницијатор стварања Института експерименталне медицине јер је желио да добије одговор на питање да ли постоји бесмртност.

Родни град Нижњи Новгород је преименован у Град Горки. Његова дјела су ушла у лектире. Он је утицао на друге ауторе истичући да је једина алтернатива звјерству култура.