Вратио се бакин лијек, сада ће и бака оздравити – овим ријечима је малу Хелену Гавран на аеродрому “Никола Тесла”, по повратку са лијечења у Паризу дочекала Миланка Гавран, мајка њеног оца Радована.

Мала Хелена чија је болест цијелу земљу и регион подигла на ноге јуче се послије скоро шест мјесеци лијечења на клиници у главном граду Француске вратила у Србију. На аеродрому у Сурчину, нешто прије 13 сати окупила се бројна породица да дочека риђокосу хероину. Баке, тетке, браћа, сестре с нестрпљењем су чекали да слети авион с њиховом мезимицом.

Пасошка контола, каже тетка, чини јој се никад није дуже трајала. А онда, отварају се врата и излази Хелена у татином наручју. Аплауз и сузе. Овог пута радоснице. Бака Миланка прва прилази, грли дјевојчицу и каже да ће сада и она оздравити.

– Само када се она вратила жива и здрава. Сада ће све бити боље и ја ћу бити добро – каже кроз сузе Хеленина бака.

Тата Радован Гавран јавност је на "Инстаграму" редовно обавјештавао о томе како тече лијечење, како дјевојчица подноси игле, брауниле, агресивну терапију. На питање да ли му је данас срце на мјесту, каже:

– Није још и питање је када ће бити. Сада је само важно да је најгоре прошло и да се Хелена вратила здрава – Каже Радован Гавран за "Блиц" и свједочи да је било тешко гледати дијете без имунитета, изловано од свих како се мучи. Хелену сад чекају на свака три мјесеца магнетна резонанца главе и кичме и контрола крви на 15 дана.

– Никада нисмо размишљали о најгорем, иако је страх постојао. Слушали смо љекаре и вјеровали – каже Хеленин тата.

Да би јој олакшали, тата и мама Катарина су измишљали разне игре, куповали играчке, читали приче.

– Невјероватан је био осјећај када нам је докторка рекла да је Хелена здрава. Позитиван шок, коначно крај, били смо одушевљени – каже дјевојчицина мама Катарина.

Хелена је од Уне, сестре од тетке јуче добила балон у облику једнорога, а двије рођене сестре, млађе, остале су код куће пошто су још мале. Њих је шест мјесеци чувала бака. Софија је имала тек три мјесеца, Лена годину и по када су мама и тата морали да оду са Хеленом. Бака Миланка понавља да јој није било тешко да брине о двије бебе у пеленама и да јој је једина брига била старија унука.

– Недостајала су нам дјеца, породица, али знали смо да је Хелена приоритет за све, тако да смо сву енергију усмјерили ка њој – каже храбри отац.

Хелена је била храбра, неуобичајено за тако мало дијете. Навикла је на игле, на бол. Иако су се родитељи плашили како ће реаговати када јој буде опала коса, она је и тада све изненадила. Реаговала је као велика.

– Нема везе што ми је коса опала, порашће, па ћу поново бити златокоса.

Како је болест откривена и подршка јавности

Мала Хелена Гавран била је весела и здрава дјевојчица, све док није почела да повраћа, бива поспана, раздражљива и љута. Мислили се да је само љубоморна јер је на свијет дошла њена најмлађа сестра.

Међутим, у августу прошле године, када је имала четири године, дијагностификован јој је хидроцефалус, а онда и тумор на малом мозгу. Хитно је оперисана, тумор је одстрањен, али наду за њен даљи опоравак, будући да је тумор малигни, пружило је лијечење у иностранству, за шта је цијела Србија, али и добри људи из региона, скупљали новац.

Породица се захваљује свим добрим људима који су помогли Хеленино лијечење у Паризу, медијима, љекарима који су у Србији и Француској водили рачуна о њој, хуманитарној организацији "Буди хуман".

Прича о Хелени је прича о безброј хероја. Она је највећи. Али ту су и родитељи, баке, тетке, двије сестрице које су стрпљиво чекале маму, тату и Хелену да се врате. Ово је прича о љубави, о заједништву, о жртвовању из које смо учили сви.