Скривен у требињској шуми између ријеке Требишњице и пута за Дубровник, више од три вијека расте духовни и историјски центар, Манастир Дужи. Прва слова о манастиру Дужи, записана су након разарања манастира Тврдош.

Након разарања манастира Тврдош од стране Венецијанаца 1694. године, дио братства одлази у манастир Савину (Херцег Нови) носећи са собом дио вриједних манастирских реликвија. Други дио братства одлази у манастир Дужи преносећи преостали дио реликвија, али и славу манастира Тврдош, Успење Пресвете Богородице. У турским разарањима страдала су готово сва добра манастира Тврдош пренесена у Дужи. До укидања Пећке патријаршије 1776. године манастир је био средиште херцеговачког митрополита.

Послије Првог свјетског рата у манастиру су боравили руски монаси, прогнани из царске Русије који су живописали манастир.

Обновом манастира Тврдош 1992. године, враћа му се и његова слава, а манастиру Дужи се враћа његова првобитна слава “Покров Пресвете Богородице”.

Погледајте репортажу о манастиру Дужи коју су снимили "Заборављени коријени", некомерцијална страница посвећена изради сажетих видео репортажа о православним манастирима и црквама, као и о историјским догађајима и мјестима.