Манастир Житомислић код Мостара обиљежио је данас крсну славу Благовијести, а Његово преосвештенство епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило истакао је у бесједи да је овај празник суштина сваке добре вијести.
Епископ Кирило, администратор загребачко-љубљански, рекао је да је Исус Христос извор живота, а Мајка Божија примјер на који сви треба да се угледају.
- Пресвета Богородица својим смирењем, слушањем ријечи Божије, својим подвигом и страхом пред ријечју Божијом, јесте граница свјетова, али граница која не раздваја него спаја свјетове - навео је владика.
Епископ Кирило је истакао да је увијек лијепо доћи у манастир Житомислић, који својим крстоносним путем и силом васкрсења показује да Бог пребива овдје.
Игуман Данило захвалио је свима који су данас били у Житомислићу, подсјетивши да Благовијести најављују догађај спасења и да је то празник када је арханђео Гаврило јавио Богородици радосну вијест да ће родити Сина Божијег.
Он је истакао да су Благовијести у Житомислићу велики традиционални сабор који окупља вјернике из цијеле Херцеговине, додајући да ове године прослављају и 20 година од обнове и освештања манастира.
Подсјетио је да је 1848. године у Житомислићу основана прва школа за описмењавање српске дјеце и прва богословска школа која је након мјесец дана пренесена у Сарајево.
- Калуђери житомислићки су кроз вијекове били свјесни себе и достојанствено чували идентитет - истакао је игуман Данило и указао да много тога није сачувано због бурне историје овога мјеста, али да Музеј Житомислић са вриједном збирком свједочи вјековној борби на овим просторима.
Према његовим ријечима, овај манастир је свједок страдања и васкрсења српског народа, јер је био до темеља порушен и из страдања је изникао љепши и бољи захваљујући свима, посебно људима који ту живе.
На Светој архијереској литургији појали су ученици Богословије "Света три Јерарха" из манастира Крка који су потом уприличили свечану академију.
Ове године на слави манастира Житомислић био је присутан велики број вјерника и званичника, међу којима начелници општина Невесиње и Источни Мостар Миленко Авдаловић и Божо Сјеран, начелник Гацка Вукота Говедарица и начелник Билеће Миодраг Парежанин.
Присутни су били и посланик у Народној скупштини Републике Српске Илија Таминџија, директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић, помоћник директора Института "Др Мирослав Зотовић" Сњежана Новаковић Бурсаћ, те представници Канцеларије Владе Републике Српске у Мостару и Оружаних снага БиХ.
Манастир Житомислић један је од најзначајнијих манастира, не само у Херцеговини, већ и у цијелој БиХ, по својој богатој историји и утицају на културу који је имао кроз историју до данас.
Одувијек је био духовни и културни центар Срба у долини Неретве, а његова историја је историја сваког човјека са ових простора.
Саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. Задужбина је породице Милорадовић, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.
Порушен је до темеља 1992. године, а његова обнова почела је 2002. и завршена 2005. године, када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле, као прву православну богомољу која је обновљена у долини Неретве након посљедњег рата.
У оквиру манастира, 2019. године, отворен је и музеј, који посједује значајну збирку умјетника, рукописних књига од 14. до 16. вијека и икона које су најстарије и датирају из 16. вијека, те многе друге умјетнине.
Манастир, осим на Благовијести, мјесто је сабора православних Херцеговине и на празник Светих свештеномученика житомислићких 26. јуна.
Налази се на пола пута између Мостара и Чапљине у истоименом мјесту. Један је од најстаријих и најзначајнијих православних манастира у БиХ и проглашен је за национални споменик.
Манастир је поново духовни стуб Срба у долини Неретве и омиљено мјесто бројних ходочасника и туриста.
