Књига „Библиотека у школи новог вијека“, изашла је у издању Друштва библиотекара Републике Српске и надам се да ће бити од помоћи у професионалном усавршавању најприје школским библиотекарима, а онда и свима онима које интересује развој школског библиотекарства кроз историју, позитивна искуства традиционалног библиотекарства која се у изворном облику или прилагођена савременом тренутку примјењују и данас, затим улога модерне школске библиотеке у образовању и, наравно, оно што нам је у овом тренутку приоритет, важност развијања читалачких навика у друштву које је презасићено информацијама и екранима.
Рекла је за портал Катера аутор књиге Данијела Мандић, библиотекарка у ЈУ Средњој школи "28. јуни" у Источном Новом Сарајеву.
У књизи, такође, можете пронаћи и неке приједлоге како дјечије вјештине и таленте, уз помоћ њихових интересовања и познавања технологије можемо ставити у службу учења, истраживања и подстицања читалаштва, али и нека занимљива запажања књижевника и оних који су се бавили истраживањем читања.
На почетку разговора, Мандић је рекла да, с обзиром на то да је један дио књиге базиран на искуствима у раду са дјецом и активностима које се реализују у сарадњи са колегама из ЈУ Средње школе „28. јуни“, као и истраживању мишљења ученика који се образују за занимања модерног доба о књизи и читању, може рећи да је тај дио књиге „сам себе "исписао“.
- Мишљења сам да је важно да и на овај начин забиљежимо шта је свакој библиотеци потребно како би своју васпитну, образовну и културну улогу остварила на најбољи могући начин, а, између осталог, ту су и стручност и жеља библиотекара да професионално напредује, да креира простор који одише топлином, и, изнад свега, да је спреман да непрестано истражује и набавља актуелне наслове које ће ученици и њихови професори пожељети да прочитају или ће их користити за стицање знања. Све то заједно је сигуран пут до читалаца и корисника услуга библиотека које се данас разликују од услуга које су школски библиотекари пружали у прошлости – рекла је она.
Фото: Уступљена фотографија
Признаје, истраживање читања и читалачких навика за њу је било драгоцјено и понудило јој је знања на основу којих је могуће освјежити постојеће и покренути неке нове активности у школској библиотеци.
Говорећи о књизи, Мандић је рекла да се нада да ће ова књига бити допринос стручној литератури посвећеној школском библиотекарству, да ће дати неке нове идеје библиотекарима, али и да ће бити од користи родитељима и свима онима који васпитавају будуће читаоце.
- Важно је нагласити, а у књизи имате примјере за то, да се кроз читање развија емпатија, креативност, да без маште нема изума, савремених достигнућа. Некако нам је у вријеме ужурбаности најмање простора остало за књигу, а она је истински бијег од стреса, неразумијевања, бијег у неке љепше свијетове и пут ка важним животним лекцијама и вриједностима које смо, чини ми се, лако одбацили као терет у игранци и трци за новцем и комфором, а питање је има ли ишта вредније од заједничких тренутака са породицом, са дјецом који се могу проводити у заједничком читању – искрена је наша саговорница.
Књига и знање на мрежи пружају бескрајне могућности, наставља, али треба знати како их паметно ставити у службу личног раста и разумијевања себе и свијета у којем живимо.
- У Посланици Коринћанима стоји: „Све нам је дато, али нам није све на корист“. Морамо генерације које долазе научити да читају из љубави, да уче из насушне потребе за знањем и оспособити их да безбједно плове океаном информација, да не дозволе да их таласи сами носе, већ да управљају кормилом како не би постали бродоломници који су потонули под тежином информација које немају вриједност – истакла је она.
За нашу саговорницу, савремена школска библиотека је срце школе, окупљалиште, мјесто које има најактуелније наслове из књижевности и науке, истраживачки центар, мјесто гдје се стварају и множе идеје, стапају штампана књига и модерне технологије, мјесто гдје се откривају и његују таленти, мјесто на којем се проналазе материјали за квалитетну наставу, мјесто разумијевања и међусобног уважавања, мјесто одакле се најбоље представља школа и мјесто на којем је библиотекар спреман да учи од својих корисника и много тога још.
Ова библиотекарка се сусреће са ученицима који читају свакодневно, на одморима, у паузама, али, признаје, и са онима који не читају.
- Имамо формиране читаоце, истраживаче, оне који читају само лектиру, и оне који не читају, а на нама је да стрпљиво, ненаметљиво, уз уважавање њихових интересовања, осмислимо како да допремо до њих и пробудимо и његујемо љубав према књизи. Љубав према књизи не иде кроз наметање и притисак, већ кроз пажљиво осмишљене активности и програме путем којих ће дјеца и млади књигу, кроз нешто што је њима блиско и важно, доживјети као неизоставан дио живота. Можда је то данас теже када мреже нуде све краће текстове и много фотографија и када се тешко стиже до краја било каквог чланка, али није немогуће – додала је Мандић.
Према њеним ријечима, дјеца читају онолико колико читају њихови родитељи, пријатељи, онолико колико им се купују књиге и колико су њима окружени.
- Важан фактор су посјете Сајму књига, подршка школске и локалне заједнице раду библиотека, а у нашој заједници вриједна је помена и Дјечија библиотека, резултате чијег рада школски библиотекари у Источном Сарајеву могу да осјете – истакла је она.
Фото: Уступљена фотографија
На питање да ли је у нашем друштву довољно развијена свијест о томе да је читање изузетно важно и да су књиге извор свих животних мудрости, Мандић је испричала једну причу.
- Једно истраживање које се осамдесетих година бавило утицајем средстава масовне комуникације на књигу и читање показало да је под њиховим утицајем интензитет читања опао само код становништва које мало чита и које се одликује ниским нивоом образовања и културе. Они које је одликовао висок степен образовања и културе могли су да конзумирају и једно и друго, али су примат увијек давали штампи. И ту лежи и одговор на ово питање. Живимо у времену технологије и треба да на паметан начин користимо оно што она може да понуди, али и да смо у сваком тренутку свјесни колико су важне вриједности које добијамо кроз културу књиге.
Једну активност у школи у којој је библиотекарка, назвали су „Види се, кад читаш...“ и то је заиста тако и у свијету дјеце и младих, али и одраслих.
За крај разговора, наша саговорница је захвалила рецензентима проф. др Радославки Сударушић и проф. др Бојани Ласици и нагласила да је визуелни изглед књиге креирала њена колегиница, професорица Милева Мировић Танић, која је, истиче, примјер професионалног перфекционизма и посвећености.
