Поводом Међународног дана писмености, који се обиљежава данас широм свијета, разговарали смо са професором српског језика и књижевности у Средњој школи „28. јуни“ у Источном Новом Сарајеву Драганом Мандрапом.
Мандрапа је за портал "Катера" рекла да се темељ писмености појединца заснива на познавању матерњег језик, начину и могућностима његовог усменог и писаног изражавања.
- Писменом особом сматра се особа која може са разумијевањем написати и прочитати једноставан текст са садржајем из свакодневног живота. Описменити се значи направити први корак ка развоју властите личности, јачању самопоуздања и способности за сагледавање и разумијевање свијета и живота – рекла је Мандрапа.
Како истиче, вјештина писања и читања написаног је пресудна за развој људске цивилизације, а схватање појма писмености се мијења у складу са развојем друштва.
- Појам више није везан само за способност читања и писања, него захвата све сфере живота једног човјека. Како су се информације шириле изван писане ријечи, појам писмености је добио нову интерпретацију – истиче наша саговорница.
Мандрапа појашњава да писменост данас подразумијева умијеће комуницирања, знање страних језика и кориштење савремене информационе и комуникацијске технологије која појединцу омогућава квалитетно разумијевање друштвених збивања.
- У савременом друштву писменост подразумијева низ вјештина и способности. Знање и вјештине које су потребне сваком појединцу у свијету брзих промјена довеле су до потребе за информатичком, медијском, финансијском, дигиталном писменошћу. Важно је развијати функционалну писменост, а то значи развијати способност примјене свега наученог у свакодневном животу – наводи Мандрапа.
Модерно друштво је динамично и захтијева цјеложивотно учење појединца, што је императив савременог образовања.
Мандрапа сматра да поред појма писмености треба поменути и појам полуписмености која је резултат свеукупне површности и помодарства који су видљиви у свим сферама времена у ком живимо.
Она указује на то да неформална комуникација на друштвеним мрежама показује да велики број људи не познаје ни основна правила правописа и граматике.
- Нажалост, полуписменост није изражена само на друштвеним мрежама него је свакодневно присутна и у јавном простору. Неписменост и полуписменост се оправдавају и намећу као вриједност времена у којем живимо. Полуписменост је изражена код младих, али, нажалост, и код високообразованих људи – указује она.
За крај разговора, наша саговорница је рекла да треба систематски и континуирано радити на стицању изгубљене навике читања, јер читање доприноси развоју личности и развоју писаних и говорних вјештина.