У Републици Српској у 2023. години забиљежено је мање случајева боловања него 2022. године, али су трошкови које је плаћао Фонд здравственог осигурања (ФЗО) Републике Српске били вишеструко већи.
Бројке ћемо почети податком да је у прошлој години у Српској евидентирано више од 211.000 случајева боловања, што је просјечно око 17.590 на мјесечном нивоу, односно нешто више од 570 случајева дневно.
Али, као што смо и рекли, ове бројке су мање у односу на 2022. годину, према којима је тада мјесечни просјек био 21.300, или нешто више од 700 на дневном нивоу.
Међутим, овдје је битно напоменути да се свака пријава за боловање рачуна посебно, па примјера ради, један радник у току мјесеца може да отвори боловање и два пута, и то се евидентира као два случаја.
У преводу, бројка од 17.590 случајева мјесечно не значи да је на боловању тада стриктно било толико радника.
Ипак, док се број евидентираних случајева боловања смањује, трошкови ФЗО Републике Српске се повећавају.
Укупно су, кажу за "Независне новине", већи за 15 одсто него 2022.
- Првенствено због тога што су Законом о обавезном здравственом осигурању Републике Српске повећане основице за исплату плата за вријеме боловања, попут за труднице које се налазе на боловању због болести или компликација у трудноћи, као и за малигне болести, гдје се сада плата за вријеме боловања исплаћује 100 одсто, а та боловања због природе болести и стања трају дуже - појашњавају из Фонда здравства.
Наравно, напомињемо да се боловања разликују и по броју дана колико је неко изостао с посла, а овом приликом пажњу ћемо посветити онима која су била дужа од 30 дана.
С тим у вези, анализе ФЗО Републике Српске показују да су на првом мјесту била трудничка боловања, затим повреде и тровања, као и малигни тумори.
- Трошак Фонда за боловања дужа од 30 дана у 2023. години износи око 33 милиона КМ, а у 2022. години износио је 17,3 милиона КМ - навели су из ове установе.
У даљем, статистика показује да је просјечан број изгубљених радних дана по случају боловања износио 12.
ФЗО РС подсјећа и на то да су у претходном периоду на неки начин пооштрили правила за боловање. Посљедња у низу мјера је ступање на снагу новог Правилника о поступку утврђивања привремене спријечености за рад, како би се додатно унаприједила област боловања и све евентуалне злоупотребе свеле на минимум.
- Послодавци могу да затраже ванредну оцјену боловања за раднике уколико имају било какву сумњу у оправданост тога. На основу захтјева послодавца, првостепена комисија за боловање позива осигураника и спроводи ванредну оцјену привремене неспособности. Комисија је обавезна прегледати осигураника и извршити увид у здравствени картон и постојећу медицинску документацију.
Осигураник када прими позив за ванредну оцјену треба да се јави свом породичном љекару који је дужан да му изда упутницу. Исход ове ванредне оцјене може бити или наставак боловања или враћање на посао наредног дана, ако се анализом и прегледом установи да је радник способан за посао - појашњавају из Фонда.
Подсјећају и на чињеницу да ванредне оцјене боловања није могуће тражити за раднике који се тренутно не налазе на боловању, већ су то право користили некада раније, а сада већ раде.
А поред ванредне оцјене, из ФЗО додају да постоје и ванредне контроле, које врше контролори Фонда, а не горепоменуте комисије и приликом којих се радници не позивају на преглед, већ се гледа медицинска документација.
- Такође, код ове контроле, провјере оправданости боловања се могу спровести и за боловања која су завршена - кажу из Фонда, напомињући и то да радник у року од 24 часа има могућност да се и сам обрати првостепеној комисији уколико није задовољан оцјеном породичног љекара, као и да има могућност жалбе ФЗО РС у случају да првостепена комисија закључи боловање, а да он није задовољан тим рјешењем.
Обавеза свих који су на боловању јесте да се сваких 15 дана јављају породичном доктору, а изузетак су они који се налазе на болничком лијечењу.
Према постојећем Правилнику Фонда, трошкове нето плата радника који су на боловању до 30 дана сноси послодавац, а за боловања дужа од 30 дана ФЗО Републике Српске.
Пише: Радош Крстојевић
