Осим тога што се суочавају са безочним отимањем земље, прогнани Срби из ФБиХ често трпе притиске да у бесцијење продају земљу иако то не желе, изјавила је за Срну Виолета Марић из новосадске Канцеларије за помоћ Србима избјеглим из БиХ у заштити њихове имовине у ФБиХ.
Она је рекла да се за мјесец дана, од када је отворена, у Канцеларију јавио велики број људи који се интересују како да регулишу своја имовинска права и спријече да им локалне власти у ФБиХ отуђе ту имовину.
- Нама су се највише јављали људи из околине Сарајева и Томиславграда. Имамо случај српске породице из Томиславграда на коју се врши притисак да прода своју земљу. Они су власници пуно земље и нису заинтересовани да је продају, а цијена коју им нуде је мизерна - навела је Марићева.
Она је истакла да је у сталном контакту са канцеларијама у Републици Српској и да се чини све да странкама помогне, те указала да је веома значајно да они добију ваљане информације и помоћ како би ушли у правну борбу за своју имовину.
Оливер Фратер Павлоу из Канцеларије за помоћ Србима избјеглим из БиХ у заштити њихове имовине у ФБиХ у Београду рекао је да се од краја јануара, када је почела са радом, овој канцеларији јавило око 300 људи, а да су звали Срби из Канаде, САД, Швајцарске, Њемачке и Шведске.
- Имамо базу података која је увезана са катастром и земљишним књигама и можемо им дати важне информације - навео је Павлоу.
Он је рекао да је један од највећих проблема што насљедници земље у ФБиХ често нису, због околности у којима су се нашли, завршили оставински поступак, а суочавају са проблемом и онда ако је тај поступак окончан.
- Чак и када се заврши тај оставински поступак они морају да се упишу у земљишне књиге и тамо би требало да дођу са рјешењем о насљеђивању. Углавном, траже лични долазак. Проблем је јер многи људи живе са јако слабим приходима и просто им се не исплати и нису мотивисани и да оду доле у ФБиХ - напоменуо је Павлоу.
Он је нагласио да се београдској канцеларији јавило највише странака из Босанског Грахова и Кантона 10.
Канцеларије у Београду и Новом Саду отворене су уз помоћ Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, која је прије годину дана покренула кампању информисања Срба расијаних по свијету и указала им на опасност да остану без своје дједовине на простору садашње ФБиХ због усклађивања земљишних књига и катастра.
Резултат рада канцеларија у Републици Српској и Србији су 9.473 предмета, јер се толико породица одазвало и обавило неопходну правну процедуру, захваљујући којој ће више од 57.000 хектара земље остати у њиховом власништву.
На територији ФБиХ је до рата 1991. године живјело 541.000 Срба, а према попису из 2013. само 56.000.
Процјењује се да око 400.000 избјеглих и расељених Срба из ФБиХ и њихових насљедника полаже право на непокретности у власништву или посједу у овом ентитету.
