Мало ко ових дана није чуо за Марину Куртеш из Источног Сарајева. „Славијина“ каратисткиња је овај мали град учинила још поноснијим и сјајнијим донијевши европску бронзу са топлог Кипра.

Како је ова мила, а борбена деветнаестогодишњакиња рекла за Катера портал, емоције се нису слегле и још, заправо, није ни свјесна колико је постигла. Оно што сигурно зна је да јој је ова медаља, чим је дошла, постала најдража. Са престола је, како каже, свргнула ону златну из Умага, коју је освојила 2018. године.

Марина је за наш портал открила да је кипарски Ларнаки, у којем се одржавало Европско првенство за млађе сениоре, једно од најљепших мјеста које је посјетила, те да се, осим за медаљу, вратила богатија и за прегршт успомена и утисака.

- Могу слободно рећи да ми је ово једно од најљепших путовања и такмичења до сада. Били смо у Ларнаци, прелијепом, мањем граду на самој обали мора. У репрезентацији, која броји 35 чланова, била су моја два-три пријатеља из Бањалуке, те неколико дјевојака из Сарајева са којима сам баш повезана, тако да је дружење било прелијепо. Осим тога, имали смо и водича који нам је показао читав град – рекла је она.

Додатни значај овој бронзи Марина приписује чињеници да је прошле године, на истом такмичењу, завршила на петом мјесту, те освајање ове медаље сматра великим искораком у својој каријери. Осим тога, такмичарка из Македоније, коју је савладала у недјељу, је иста она од које је прије десетак дана изгубила у Самобору.

Као и сваки професионали спортиста и Марина тренира током читаве године, али припрема пред велика такмичења захтијева, осим тренинга каратеа са тренером, функционалну, кондициону припрему у теретани. Ипак, Марина наглашава да су јој  значајније психичке припреме, јер је, како признаје, велики тремарош.

- Није лако издржати ни трему ни притисак. Карате је спорт у којем је 50 одсто физичка припрема, а 50 одсто "стање у глави". Када станем на татами, све се око мене окреће, не само у глави, него и у желуцу. Како тамичења одмичу и како стичем нова искуства, мало је лакше, али не могу рећи да уђем у борбу без имало треме и притиска. У мечу за бронзу, само смо се бориле нас двије, па је читава сала гледала у мене – признаје стидљиво, додајући да је притисак повећавала чињеница да кући или иде с медаљом или без ње.

Фото: Уступљене фотографије

Да није само врхунски спортиста, него и успјешан студент, потврђује податак да Марина, као студент прве године Машинског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, иде у корак са својим колегама и извршава своје академске обавезе.

- Није лагано, има доста математике и физике, али до сада сам положила све колоквијуме и испите. Иде ми од руке машинско конструисање и цртање, а то захтијева прецизност, коју ја стварно волим. Не волим да учим напамет, више волим предмете гдје се закључује и повезује – рекла је она.

Иако је захтјевно, Марина стиже све, а за постизање свих обавеза њен дан почиње у 7.00 часова.

- Када се заврше јутарња предавања, планирам остатак дана. Два пута седмично имам кондициони тренинг, а свако вече, сем викенда, тренирамо карате. Између предавања и тренинга учим, а слободно вријеме је резервисано за пријатеље и породицу са којима се опустим и "прочистим" главу и психу – објашњава наша саговорница.

Марина нам открива да се, поред обавеза око факултета и каратеа, од септембра посветила и тренерском послу у клубу, те да је обострана љубави између ње и најмлађих чланова клуба. Каже да јој вријеме проведено са дјецом из клуба помогне и да се присјети својих почетака.

Признаје да је за вансеријски резултат потребно доста одрицања, а одаје нам и да јој је у средњој школи често тешко падало када вршњаци иду у излазак, а она на тренинг. Свјесна је да су то биле пролазне фазе, те да није ништа пропустила, а изричито наглашава да никад није помишљала да напусти карате.

- Карате је моја велика љубав и та љубав ме је гурала напријед. Набитније је да се воли оно што се ради – искрена је Марина, која се у једном периоду бавила и пливањем, али љубав према каратеу је однијела превагу.

Ово медаља је, сигурни смо, само почетак за ову годину, јер Марину за неколико дана очекује Републичко првенство за сениоре, а за двадесетак и државно. Од пласмана на овим првенствима зависи јој одлазак на европско, у априли, и свјетско првенство, у другој половини године, оба у сениорској категорији.

Од такмичења за ову годину, очекује је Свјетска лига у Поречу, али и Медитеранске игре у Тунису.

- Иако сам освајањем ове медаље потврдила своје учешће на овом такмичењу, одлазак је још увијек неизвјестан, јер одлуку о учешћу доноси Савез - рекла је Марина.

О будућности, каже, рано је говорити, иако има јасну визију и циљ.

- Увијек сам, још као мала, сањала да узмем олимпијску медаљу. Сматрам да је то круна каријере. Нажалост, карате наредне године није олимпијски спорт, али 2028. године се враћа у програм Олимпијских игара. Моја жеља је да одем и да том медаљом крунишем своју каријеру – рекла нам је Марина.

Сасвим је извјесно да ће Марина крупним корацима ићи ка остваривању својих циљева, и да ћемо ми, њени суграђани, бити посносни на све њене успјехе.