У години 2026.

неће бити незапослених,

ни емиграције,

 ни многих људи,

у Републици Српској.

Можда овај покушај писања стихова помало личе на апокалиптична предвиђања судбине човјечанства изнесена у пјесми In The year 2525. aмеричке групе Zager and Evans, међутим не ради се ни о каквој далекој будућности. Нити о фантазији.

Ради се о предвиђањима добијеним најпростијом екстраполацијом трендова на тржишту рада Републике Српске  и то у блиску будућност.

Пар једноставних појашњења.

Према званичним подацима у 2019. години у Републици Српској било је запослено 275.418 људи, док је код Завода за запошљавање било пријављено 87.037 особа које су активно тражиле посао.

Шест година раније (у 2013.) ове цифре су изгледале доста другачије. Тада је радило 238.640 људи, док се на списковима Завода за запошљавање налазило њих 151.290!

На први поглед рекло би се да је ситуација данас много, много боља. Запослених је нешто више, а незапослених много мање.

Само да није једне „ситнице“ која срећу квари. Број незапослених се смањио за 64.253, док је број запослених порастао за 36.778. Дакле, негдје се „изгубило“ 27.475 радника!

Умрли? Пензионисали се?

Тешко у тим бројевима.

Једино разумно објашњење је да се ради о радницима који су напустили Републику Српску.

И заиста када укрстите податке ЕУРОСАТА о броју грађана БиХ који су у периоду од 2013. до 2018. први пут затражили боравишну дозволе у некој од земаља ЕУ, са подацима НВО „Унија за одржив повратак“ о ентитеској структури емиграције, долазите до закључка како је Републику Српску у том петогодишњем периоду напустило око 77.400 људи.

Ту разлику између „несталих“ са тржишта рада и отишлих пут ЕУ, а уз сазнање да је повратак већ отишлих ендемска појава и медијска сензација, могуће је објаснити само тиме што људи одлазе водећи са собом читаве породице.

Па на сваког отишлог радника оде још по 1,8 чланова његове породице који нису били дио контигента радне снаге (нити су били запослени, нити су активно тражили посао).

Е сада смо већ близу рачунице како би могла изгледати 2026. у Републици Српској.

Када просјечан годишњи порасту броја запослених у Републици Српској у претходних шест година (+6.130 радника) и просјечан број оних који су емигрирали (-4.580 радника) екстраполирамо у будућност долазимо до предвиђања да ће у Републици Српској у 2026. бити запослено преко 315.000 радника, док ће броје незапослених пасти на свега нешто преко 12.000!

Тиме би стопа незапослености пала на 3,8%, што се сматра „фрикционом“ незапосленошћу.

Супер! Научна фантастика, зар не!?

Заправо не. Већ виђено. Не код нас, али код других да. У Пољској, Румунији, Бугарској.

Међутим, баш као и у тим земљама ова „фантастика“ има своју цијену.

Ако је вјеровати постојећим трендовима, поред око 32.000 радника који ће напустити Републику Српску у наредних 6-7 година отићи ће и око 57-58.000 чланова њихових породица, тако да ће укупно становништво Републике Српске, само по основу емиграције, бити мањено за око 90.000 људи!

Модеран „данак у крви“ рјешавању проблема незапослености или цијена пропуштених реформи, процијените сами.