Марко Милачић предсједник је политичке странке Права Црна Гора, која се залаже за његовање традиционалних друштвених и политичких вриједности. Странка тежи ка развоју што ближих односа са Републиком Српском и Србијом, као и за обнову традиционалних веза са Русијом. Права Црна Гора сарађује са другим опозиционим странкама у циљу промјене режима у Црној Гори.

Марко је за Катеру испричао каква је тренутна ситуација у Црној Гори, разговарали смо о молебанима и литијама које се одржавају у знак протеста против дискриминаторског  Закона о слободи вјероисповјести. Више можете прочитати у Катерином новом интервјуу.

Каква је тренутна ситуација у Црној Гори?

Тренутна ситуација је величанствена, због тога што смо свједоци стварања једне нове, потпуно другачије, Црне Горе. Буђење народа, у пуном смислу те ријечи, и враћање на сцену Његошеве исконске Црне Горе, очигледно да је ријеч о неком божијем промислу. Јер да се једна земља овако радикално и невјероватно промијени за само два мјесеца, ја не могу да дам друго објашњење, него да је у питању нека већа сила. Не постоји процес који би могао да промијени једну земљу за два мјесеца, а да ту није укључена нека већа сила. На улицама је огроман број људи, преко 100 хиљада, сваког четвртка и недјеље, и народ је већ рекао шта мисли о спорном, прије свега, антиправославном, па онда и антисрпском, антицрногорском, антидржавном и антиуставном закону. Тако да се народ одредио, сада треба само да сачекамо власт да повуче тај закон, јер ако они не повуку тај закон, повућићемо га ми.

Можете ли нам пренијети утиске са литије у Подгорици, одржане на дан Светог Симеона Мироточивог, која је до сада била најмасовнија?

То је био први скуп од почетка свог овог догађања да је овако јединствен, и да је на једном мјесту. То је био највећи скуп, не само у новијој историји Црне Горе, и то је нешто што је величанствено. Ако то Ђукановићу није довољно да аутоматски повуче тај закон, онда не знам шта треба да уради један народ и једно друштво, на један миран и демократски начин, да би се било какав закон повукао. Народ је свим овим показао да је на висини историјског задатка, а власт је показала да је, као никада до сада, антинародна. Овај процес треба још више да се омасови, да из четвртка у четвртак, из недјеље у недјељу, буде што већи број људи. Ђукановић је сада у проблему, јер он не зна шта ће да ради.

Како коментаришете то што је тамошња власт почела попис црквене имовине, упркос великом броју људи који се окупља и протестује?

Они раде „свој посао“. Прво су донијели тај закон у једној тоталитарној атмосфери, скоро потпуно без опозиције. У сали гдје се одлучивало било је на десетине полицајаца, инспектора у цивилу, а око зграде потпуна блокада ширег центра Подгорице. Закон је донесен у таквом маниру, и онда су они само наставили на тај начин. Одмах су дали директиву Управи за имовину Црне Горе, која је кренула са пописом имовине да би примијенили тај закон, и они не одустају од тога. Узалудно је говорити о томе зашто они не поштују вољу народа и зашто они то даље процедурално раде, кад добро знамо каква је то власт. То је једна криминогена власт, мафијашког типа, која то ради уз подршку или чак директно по директиви споља, и њима је потпуно небитно је ли ту 100 хиљада или милион људи, они раде шта су наумили. Важније је оно питање како ћемо ми да одговоримо на то. Они нека пописују слободно, нека раде, нека пишу, нека раде то све до тренутка док не кроче једном ногом или додирну једним прстом имовину Српске православне цркве. У том тренутку ће одлично да виде да им је то све узалудно. Пописивали су и Турци, Аустроугари и сви окупатори су то врло лијепо радили, врло детаљно, па видимо гдје су завршили- ван Црне Горе. Тако ће завршити и ови који сада пописују. Нека они то попишу лијепо, послије ћемо ми то да преузмемо, па да имамо тај попис наше имовине на једном мјесту.

Како мислите да ће се ријешити тренутна ситуација?

Па ријешиће се тако што ћемо коначно збацити ову власт. Они ће бити упорни у томе да истрају до краја. Ђукановић добро зна да је ово за њега озбиљна клацкалица, и зна да је у скоро једнаком проблему, и ако не повуче и ако повуче закон. Ако повуче закон, што мислим да се неће десити, његова та симболичка моћ ће одмах да падне. Он је навикао да себе представља као чврстог вођу, који не одступа од својих одлука и ставова, и добро зна да ако повуче тај закон показаће, прије свега, неодлучност што је врло битно у тој симболичкој борби. Друга ствар, он ће га тешко повући због тога што то није његова одлука. Ја чак мислим да би он повукао тај закон, али просто не може, јер он није донио тај закон. То су донијели његови НАТО партнери, и он сигурно не може да се бави тим процесима у Црној Гори сам, лично са својом партијом. Такав један закон додирује генерално Српску православну цркву, додирује православно питање, српско, регионално и планетарно питање и као такав, Ђукановић нема надлежност над тим процесом. Прије неколико година, уочи локалних избора у Подгорици, дошао је генерални секретар НАТО савеза, да би на тај начин дао подршку Ђукановићевој странци. Говоримо о локалним изборима у Подгорици гдје се уплиће НАТО, е сад можете мислити шта се дешава са оваквим процесом. Волио бих да Ђукановић настави у овом смијеру, из разлога што нас је овај закон ујединио, и кад би нам то узели на неки начин би то спустило ту огромну енергију, која је превазишла закон, Црну Гору и све. Ако га не повуче, наша слога ће бити још већа. Наш револт, сад контролисани, мирни, врло достојанствени, ће се само наставити повећавати, и онда ћемо на крају, уз Ђукановићеву помоћ, њега срушити са власти.

Колико значи подршка Срба из региона Србима у Црној Гори?

Подршка је увијек потребна. Не само Бања Луке, Источног Сарајева, Београда, већ и Москве, јер је ово директно све православно питање, они ударају на православну цркву. Треба сви заједно да се објединимо у сваком смислу. Како процес иде, видим да су изјаве и званичних власти у Српској, Београду, па и највећих адреса у Русији, све ангажованије, и то треба да буде што веће. Наравно, не у смислу мијешања у унутрашње ствари једне државе, конкретно институционалне и политичке, али свакако требају се мијешати у заштиту светиња, јер то су заједничке светиње. Власти у Црној Гори пријете да се други не мијешају у унутрашње ствари једне државе, али то нису унутрашње ствари. Унутрашње ствари једне државе су, на примјер, изборни процеси, у које нико не треба да се мијеша. Али, питање цркве и питање одбране светиња је унутрашњи процес читавог српства, јер је Српска православна црква заједничка црква. Подршка народа је најважнија, и огромна је, с обзиром да имамо литије и молебане широм свијета. Скоро да нема већег мјеста гдје живи, иоле, већи број наших људи, а да није организован неки скуп подршке, или да је насликана нека тробојка. Људи су очигледно схватили најдубље да је то њихова лична ствар, па самим тим и организују скупове. То формално није ствар само Црне Горе, него је то питање одбране не само имовине, него кроз имовину бића и душе нашег народа. Искористио бих прилику да, и преко Катере, позовемо све људе да се та подршка само повећава. Литије стално морају бити организоване, јер ова борба траје. Свако мора да пружи врло директан и активан отпор. То је унутрашње питање Источног Сарајева, као и саме Подгорице.

Шта грађани могу очекивати на трибини, коју организују студенти нашег града?

Најљепша ствар у овом процесу су млади људи. Најважније је буђење омладине, нарочито у Црној Гори. Желим студенте да поздравим и да им се захвалим. Због тога је мени и част да будем гост на позив студената Универзитета у Источном Сарајеву, јер желим, не као политичар, него као грађанин Црне Горе, да се најискреније захвалим на свему што раде. Због тога што брину, због све љубави коју ми осјећамо. Ту је огромна енергија која директно утиче на омасовљење наших литија, и нас то стравично мотивише. Свака насликана тробојка, свако окупљање, значи напор неких људи, а тај напор у коријену има ту исту, заједничку, борбу. Свима нама у Црној Гори било је пуно срце када смо видјели посљедњи скуп у Источном Сарајеву, гдје је било неколико хиљада људи, што је огроман број с обзиром на број становника Источног Сарајева. Тај број је огроман и за Подгорицу. То што сад у Подгорици излази 100 хиљада људи, то су неке Божије ствари, невјероватне, али за Источно Сарајево је то огромна ствар. Част ми је што ћу бити гост на трибини, уз наше свештенике. Позивам све људе да дођу на трибину да чују, не мене, него прво свештенике, сјајне људе, господина Ђогу и господина Тупешу. Желим са лица мјеста да пренесем атмосферу, да поздравим људе и да их позовем да заједно будемо у овоме, као и до сада.

Новинар: Бојана Мичић