Тридесетједногодишњи Марко Рудић из Пала, некадашњи репрезентативац БиХ, припада реду најбољих скијаша које је Јахорина изњедрила, а упорношћу је успио да испуни свој сан - два пута је учествовао на Зимским олимпијским играма.

Уживање у скијању

Марко је данас тренер скијашке репрезентације Хонг Конга.

Он прича да је скијање заволио захваљујући оцу Дарку, који је, нажалост, преминуо, а годинама је радио на планини и силну љубав према скијању пренио на своје четворо дјеце.

- Моја скијашка прича почиње 1993. године. Прве кораке на скијама направио сам управо на планини са три године. Већ са четири спуштао сам се са највећих врхова Јахорине, а то је тада била само дјечачка жеља да се бавим скијањем - присјећа се Рудић и наводи да је, када се нешто ради из љубави, успјех загарантован.

На самом почетку, Марко је показивао велики таленат и волио да се такмичи, али је знао и за своју душу да се спусти низ планину и ужива у необузданом слободном скијању.

Прво такмичење имао је у Црној Гори и тако кренуо ка остварењу сна.

Одлични резултати на олимпијадама

На Зимским олимпијским играма у Ванкуверу 2010. године Рудић је остварио најбољи резултат у слалому и био 36. од 105 учесника. Наступио је и у велеслалому и заузео 58. мјесто.

Марко истиче да је резултат у Ванкуверу уједно био и најбољи пласман од свих учесника из БиХ на Олимпијади.

Паузирао је затим двије године с обзиром на то да је скијање јако скуп спорт и изискује много новца.

Рудић прича да је 2013. године успио да добије међународну олимпијску стипендију, након чега се одрекао друштвеног живота који је у том тренутку имао како бих све подредио скијању са циљем да оде на Зимске олимпијске игре у Сочију.

- Успио сам да се квалификујем за Сочи и одем поново на Олимпијске игре 2014. године и остварим фантастичне резултате. Заузео сам 49. мјесто од укупно 109 такмичара у велеслалому - присјећа се Рудић.

На међународној трци "ФИС куп Јахорина", одржаној 2015. године, Марко је остварио најбоље бодове у историји мушког скијања у БиХ.

Повреда зауставила каријеру

Рудић је послије отишао на Свјетско првенство у Америку и тамо доживио повреду кољена.

Након свих повреда, Марко Рудић се враћао јачи и са више мотивације према скијању, ипак, послије повреде у Америци, одлучио је да заврши са такмичењима.

Љубав према скијању наслиједили су и брат Јован и сестре Милица и Марија. Сви су сјајни скијаши, а иза њих стоји мајка Биљана, којој Марко захваљује што га је са 13 година послала у Словенију иако је за њега то тада био шок и непозната земља.

- Да нисам тада отишао, можда никада не бих дошао до Олимпијаде, о којој сам дуго сањао - каже он.

Хонг Конг - велики успјех, а Јахорина кућа

Марко Рудић истиче да је велики успјех, али и одговорност, тренирати репрезентацију Хонг Конга, мада не зна гдје ће га скијашки тренерски путеви одвести.

- Једино што знам јесте да ћу се на Јахорину увијек радо враћати јер је она моја кућа - поручује Рудић.