Саборни храм Свете Тројице у Мостару један је од најзначајнијих православних храмова у Херцеговини, са историјом која одражава и успоне и страдања српског народа у овом граду.

Овај храм одражава сложену историју града на Неретви, од периода духовног и културног процвата, преко ратних разарања, до дугог и стрпљивог процеса обнове који и данас свједочи о снази вјере и заједништва.

Храм је изграђен у периоду од 1863. до 1873. године и убрзо је постао духовно и културно средиште православних вјерника у Мостару. Више од једног вијека био је један од најрепрезентативнијих сакралних објеката у Херцеговини.

Током Одбрамбено-отаџбинског рата 1992. године, тешко је оштећен у гранатирању, а његови остаци годинама су били изложени пропадању. Обнова Саборног храма Свете Тројице званично је започела 2010. године и траје до дан дана.

О тим догађајима, обнови Саборног храма, заједници и животу у Мостару, али и међурелигијском дијалогу за портал "Катера" говори је старјешина овог храма, отац Душко Којић.

Обнова Саборног храма, према његовим ријечима, питање је достојанства, а не само грађевине, јер то није пројекат већ свједочанство да један народ има право на своје постојање.

Храм је некада срушен да би се избрисало присуство, а данас се обнавља како би се то присуство потврдило.

За Србе у Мостару, истиче наш саговорник, он није само симбол, он је услов опстанка.

Отац Којић је истакао да служити у Мостару значи бити на мјесту гдје се свака ријеч и свако дјело мјере другачије.

-  Овдје ништа није формално, све је дубоко и стварно. Сваког дана осјећаш одговорност али и смисао. Када видите дјецу у Просвјетиној школи, људе који долазе на богослужења или оне који се одазову хуманитарним акцијама, онда знате да ваш труд има смисла. Као и сама свештеничка служба, то је позив који тражи цијелог човјека.

То је крст, али и велика част – истакао је он.

Обнова храма, наглашава, траје дуго, предуго, што код људи ствара и стрпљење, али и оправдану забринутост.

Зато је важно рећи, додаје, да овај процес мора добити нову снагу и јаснију динамику.

- Подршка Републике Српске и Србије је значајна и видљива, као и учешће Града Мостара, али је вријеме да се снажније укључе и други нивои власти, Кантон ФБиХ и сви који носе одговорност за овај простор. Ово није питање једне заједнице, него питање културне и историјске правде – рекао је он.

На питање може ли обнова бити симбол новог почетка и помирења, свештеник Којић је истакао да може, али само ако је прати искрена воља, јер се помирење не гради декларацијама, него конкретним дјелима.

- Храм не позива на подјеле, него на сусрет. И баш зато његова обнова носи снажну поруку: да је могуће градити, чак и тамо гдје се некад рушило. Ако желимо нови почетак, онда морамо имати храбрости да га заједно створимо – рекао је старјешина Којић.

Данас се храм враћа тамо гдје му је одувијек било мјесто, у само срце духовног живота Мостар, а православна заједница, иако малобројна, остаје жива, организована и истрајна.

Према Којићевим ријечима, оно што имамо данас можда је скромније, али је искрено и чврсто, јер Срби у Мостару не траже много – траже право да буду оно што јесу.

- Посебно бих истакао рад Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ и Српског пјевачког и културно умјетничког друштва „Гусле“. У организацији СПЦО Мостар заједно са СПКД Просвјета градски одбор Мостар организујемо допунску школу за нашу дјецу у којој они  уче српски језик, културу и традицију. То није само учење, то је борба да идентитет опстане. Хуманитарно друштво „Добротвор“ сваке године показује да вјера није ријеч, него дјело – рекао је свештеник.

Поред тога, организују се бројни догађаји, божићни концерт и пријем, Светосавска академија, „Шантићеве вечери поезије“, као и мултиетничке сусрете у Музеју Саборне цркве, и све то је живи докази да заједница постоји и дјелује.

Један од најважнијих пројеката је, навео је Којић, Просвјетина стипендија „Владимир Ћоровић“, кроз коју су подржане стотине ученика и студената, окупљајући их око знања, вриједности и осјећаја припадности.

Овај пројекат данас је један од стубова њиховог дјеловања.

- Не само да помажемо младе, него стварамо идентитет, знање и одговорност према заједници. Ми не чекамо боља времена, ми их стварамо – рекао је он.

Свештеника смо питали да оцијени стање међувјерског дијалога у Мостару данас.

Отац Душко је истакао да дијалог постоји, али да мора бити снажнији и искренији.

- Можда није увијек довољно гласан, али је присутан. Кроз наше програме и сусрете трудимо се да тај дијалог не буде само формалан, него стварни, кроз културу, кроз хуманост, кроз заједничке догађаје. Мостар има искуство заједничког живота. Питање је имамо ли данас довољно воље да то искуство оживимо – навео је он и додао да ће Црква ће увијек бити дио рјешења, никада дио проблема.

Саборни храм Свете Тројице је у фази обнове која, истиче наш саговорник, траје дуго. Иако је завршетак дуго очекиван, остаје нада да је циљ ближи него почетак.

- Сви желимо да кажемо да ће обнова бити завршена ускоро, али истина је да то „ускоро“ траје већ годинама. Обнова траје дуго, али велике ствари траже вријеме. Надамо се да смо ближе крају него почетку. Зато је ово тренутак да се ствари покрену одлучније – рекао је он.

Храм мора бити завршен, не због прошлости, него због будућности.

Порука коју се из Мостара шаље свештеник Којић је да чувамо једни друге, да не губимо наду и да не заборавимо да је човјек важнији од сваке подјеле.

Морамо да престанемо чекати да неко други поправи ствари. Као што смо рекли у божићној поруци – мир почиње онда када одлучимо да га живимо – поручио је Којић.

Мостар може бити град сусрета, али то зависи од нас.