Обиљежавање манифестације „4. август - да се не заборави“, коју организује Мјесна борачка организација Војковића, Грлице и Крупца почело је данас служењем литургије и прастоса у Храму Светог свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима и традиционалним „Маршом одбране Војковићи – Илињача“.

Предсједник Предсједништва Општинске борачке организације „Илиџански борац“ и предсједних Организационог одбора ове манифестација Саша Шкобо истакао је да ова манифестација траје већ годинама са једним циљем -  одавања почасти 216 погинулих бораца, чија су имена уписана у спомен-капели у Војковићима.

Он је подсјетио и на програм манифестације „4. август - да се не заборави“.

- Осим спортских догађаја, имамо и значајну акцију добровољног даривања крви, у сарадњи са Удружењем добровољних давалаца крви Сарајевско-романијске регије, 1. августа у Основној школи „Алекса Шантић“. Позивам све који су у могућности да дођу и подрже акцију – поручио је он.

У нападу 4. августа је, како каже Шкобо, погинуло седам бораца, а 14 је рањено, док је у склопу Друге сарајевске бригаде и полиције погинуло 216 бораца, од тога и 50 иz Трнова, прикључених овох бригади.

Начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић истакао је да је ова општина генерални покровитељ свих манифестација из области сјећања на Одбрамбено-отаџбински рат.

Како каже, успоном на Илињачу и подизањем заставе, одаје се почаст онима који су дали животе за Републику Српску.

- Илиџа је дала преко 1.000 бораца за стварање Српске и жртва ових људи не смије бити заборављена. Такође, њихове породице не смију бити заборављене и не смије остати само на причи. Цијела Република Српска и званичници, сви нивои власти мора да испунe све обавезе када су ове породице у питању – рекао је Божовић.

Према његовим ријечима, најважније је да млађе генерације знају шта е дешавало на сарајевском ратишту јер је, како објашњава, много датума који пролазе неопажено.

- Сви треба да знају да овај овдје народ и Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске, на потезу који је имао зону одговорности Друге сарајевске бригаде, није никога нападао, него бранио своја огњишта. То морамо да пренесемо својој дјеци и да покушамо да све оно шро се догодило добро запамтимо, а да осигурамо мир и у њему живимо – поручио је он.

Фото: katera.news

Горан Шеховац, координатор борачких организација Сарајевско-романијске регије и члан Предсједништва борачке организације Српске, истакао је да је ово јeдан од битнијих дана за општину Источна Илиџа, али и за Српско Сарајево.

- Наш данашњи циљ није да икога провоцирамо, него да изађемо на Илињачу, стратешку тачку одбране овог краја – рекао је он.

Према његовим ријечима, да је такозвана Армија БиХ заузела ову територију, рат би отишао у скроз другом смјеру.

- Поносан сам што Борачка организација „Илиџански борац“ на овај начин обиљежава и гаји културу сјећања – поручио је он, истичући да је задовољан одзивом.

Свештеник Чедо Ђуреиновић пожелио је свима срећу у, како каже, маршу мира и да Бог буде са свима.

- Да се у што већем броју сваке године окупљамо и да никад не заборавимо шта се дешавало на овај велики дан. Нека Господ да свима здравља и благослова свога – поручио је он.

Четвртог августа 1992. године у раним јутарњим часовима почео је напад на Војковиће, Грлицу и Крупац, а само захваљујући херојској борби становника ових насеља спријечена је намјера непријатељских снага да заузму Илиџу и крену према Палама.

Током борби које су вођене 4. августа погинуло је седам, а тешко рањено 14 припадника Друге сарајевске бригаде, док је у току Одбрамбено-отаџбинског рата на овом подручју укупно страдало 217 бораца.

За одбрану вјековне српске земље и народа своје животе је дало седам српских јунака: Берибака Тихомир, Божовић Мирко, Крстовић Момчило, Мијовић Мирко, Нинковић Радивоје, Симанић Василије и Шеховац Милинко.

Свједоци тих дешавања једнодушни су у оцјени да је ријеч о херојској одбрани српских насеља и становништва тадашњег Српског Сарајева.

„Марш одбране Војковићи – Илињача“ израз је жеље да се покаже да су српски борци и српско становништво само бранили своје домове и породице како не би постали жртве муслиманских оружаних снага, као и прилика да се младима пренесе истина о историјским данима 1992. године.