Иако је тржиште БиХ јединствено, када је ријеч о лијековима то није случај јер је разлика малопродајне марже на њих између Републике Српске и ФБиХ чак седам одсто.
Наиме, након одлуке Владе Републике Српске, малопродајна маржа на лијекове у Републици Српској смањена је са 20 на 18 одсто, док је у ФБиХ она 25 одсто.
- То је огромна разлика за тржиште које се представља као јединствено и ствара простор за манипулативне радње - рекао је за "Независне новине" Урош Вукић, пројект менаџер Удружења "Мисли добро", које је недавно израдило анализу која је показала да грађани БиХ у односу на регион плаћају највише цијене лијекова.
Он сматра да ФБиХ мора ићи на смањење малопродајне марже на лијекове, прије свега због становништва које живи у том дијелу БиХ, али и због чињенице што грађани БиХ плаћају најскупље лијекове у региону.
- У ФБиХ, када је ријеч о тржишту лијекова, влада поприличан хаос, а да је тако говори и чињеница да међу кантонима има значајних одступања у цијенама истог лијека, што свакако одговора велетрговцима и малопродајним ланцима апотека, које убиру огроман профит - истиче Вукић.
У овом удружењу сматрају да у ФБиХ и те како има простора за смањење малопродајних маржи јер чињеница је да апотеке у Републици Српској профит могу остварити и на малопродајној маржи од 18 одсто.
Александар Золак, директор Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, наглашава да ова тематика није у надлежности ове агенције, већ надлежних ентитетских министарстава.
- Али, не видим да ту може бити простора за манипулацију, јер се то односи на малопродају, односно на апотеке које су лоциране било у ФБиХ, било у РС. Није то једини начин на који се формирају цијене. Сви се они боре због тржишта да им производи излазе, па су те марже и ниже - рекао је Золак за "Независне новине".
Захида Бинакај, члан Радне групе која дефинише и надзире контролу цијена лијекова и медицинских средстава у БиХ, каже да у Хрватској постоји степенаста маржа, која креће од 35 одсто, па се снижава, што зависи од улазне цијене лијека или медицинског средства, на начин - што је лијек скупљи, маржа је мања.
- Када је лијек скупљи, на примјер, ако је набавна цијена 100 марака, радимо са пет одсто марже - рекла је Бинакајева за "Независне новине".
Према њеним ријечима, скоро никада се у пракси у ФБиХ не поставља малопродајна маржа од 25 одсто.
- Можда тамо кад лијек кошта марку или двије, јер ми на андолу или кафетину зарадимо по неколико фенинга. Ја долазим из Тешња, града у ФБиХ, нама долазе људи, рецимо, из Градишке, Требиња, пошто не могу да нађу одређене лијекове - тврди она, док из Федералног министарства здравства нису успјели добити став до закључења овог броја "Независних новина".
Тренутно, у ФБиХ малопродајна маржа на лијекове убједљиво је највећа у региону с обзиром на то да у Црној Гори износи као у Републици Српској 18 одсто, док је у Србији и Хрватској диференцирана, што значи да што је цијена лијека већа маржа је мања.
