Да су ентузијазам, струка и наука савршен тројац у постизању циљева, доказ је мисија очувања гатачког говечета захваљујући којој је за кратко вријеме повећана бројност грла на херцеговачким пашњацима, порасла популарност пасмине, али и цијена, а с циљем масовнијег узгоја ускоро ће бити могуће вјештачко осјемењавање крава.

Институт за генетичке ресурсе, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Удружење узгајивача гатачког говечета и општина Гацко прије четири године кроз пројекат генотипизације удруженим снагама закорачили су у мисију спасавања ове специфичне расе која је некада чинила окосницу пољопривреде тог краја, а коју су млијечне сорте крава мало-помало изгурале из већине штала.

У протеклом периоду анализирана је крв на стотине говеда како би се утврдило које јединке заиста носе гене ове племените расе, а позитиван резултат узгајивачима је доносио подстицаје из републичке и општинске касе. Подршка надлежних мотивисала је пољопривреднике да се поново окрећу узгоју гатачког говечета, а битност очувања и ширења ове аутохтоне врсте је препознао и Ветеринарско-сточарски центар из Бањалуке који је с циљем вјештачког осјемењавања откупио два млада бика, код чијих су родитеља утврђени чисти гени.

Директор Ветеринарско-сточарског центра Стојан Маринковић каже за “Глас” да су бикови још млади, а чим постану полно зрели, биће тестирани и истренирани за узимање сјемена вјештачким путем након чега ће генетски материјал бити депонован фармерима са подручја Херцеговине који планирају проширење производње.

- Надам се да ћемо на овај начин оплеменити постојећи сточни фонд сивог гатачког говечета, чије је месо и млијеко екстра квалитета. Постоји потреба за већим бројем крава те пасмине јер се од њиховог млијека прави сир, који је брендиран и има тржиште. Вјештачким осјемењавањем заокружиће се циклус и неће бити сумње у поријекло говеда - појаснио је Маринковић и додао да ће цијена сјемена бити симболична.

Научни сарадник у Институту за генетичке ресурсе Јелена Никитовић истиче да је очување генетичких ресурса залог за будућност Српске те да је вјештачка експлоатација сјемена бикова наставак приче која је почела 2020. године.

- Вјештачка експлоатација сјемена бикова допринијеће лакшој оплодњи и проширењу врсте. На терену имамо ситуацију да је бик из једног села, а јунице и краве из другог, трећег, петог, због чега је животиње потребно транспортовати десетинама километара зарад оплодње која може, а не мора успјети. Када ова прича заживи, Центар ће из Бањалуке моћи послати, на примјер, 150 доза генетског сјемена којим се за дан, два  може оплодити пола крава у Гацку - појаснила је  Никитовићева.

Она је додала да ће процес генотипизације трајати годинама јер на терену константно има подмлатка који се мора испитивати.

- Гатачко говече је заштитни знак општине и цијеле Херцеговине. Спасти нешто од изумирања, у овом случају аутохтону расу која деценијама храни и школује дјецу Херцеговине, је велика ствар за све, посебно нас научне раднике - додала је Никитовићева. 

Предсједник Удружења узгајивача гатачког говечета Душан Андријашевић истиче да у задњих годину дана постоји велика помама за гатачким грлима.

- Зову заинтересовани купци из Србије, Хрватске, Црне Горе и разних крајева БиХ. Власници ресторана на свом менију желе месо аутохтоних сорти, неки чак желе да откупе и веће количине, али капацитети наше производње за сада су недовољни. Раст потражње подигао је и цијену. Стеоне јунице или млађе краве прве класе раније су коштале од 3.000 до  3.500 КМ, а у задње вријеме између 4.500 и 5.000, на општу радост узгајивача. Телад за кланицу продају се за 10 КМ по килограму живе ваге - нагласио је Андријашевић.  

Укрштање

Душан Андријашевић истиче да је гатачко говече доведено до изумирања, између осталог из разлога што је раније коришћено вјештачко сјеме које није било од аутохтоних бикова.

-  Када се крене са укрштањем, све брзо заврши како не треба. Надамо се да ће популација ове аутохтоне врсте у будућности врло брзо скочити и постати стабилна. На терену сада има око 2.000 грла, а расте и број узгајивача. Удружење окупља 33 члана - казао је Андријашевић.

Анита Јанковић Речевић