Крајњи циљ нове сарајевске хистерије нису уџбеници историје у Републици Српској већ сама Република Српска и њене институције.

Радовану Караџићу и Ратку Младићу није суђено у Хашком трибуналу зато што су чинили ратне злочине, јер њих двојица нити су лично чинили нити су наређивали чињење злочина. 

Њима је суђено зато што су стварали Српску. 

Рекао је то у интервјуу за „Глас Српске” директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић, наводећи да неки очигледно сматрају да то дјеца у Републици Српској не би смјела да сазнају. 

- То је главни разлог актуелних напада из Сарајева - истакао је Мастиловић, коментаришући жустре реакције из ФБиХ које су изазвале измјене наставног плана за историју 8. и 9. разреда основних школа у Српској, а које се односе на детаљније изучавање периода Одбрамбено-отаџбинског рата.   

ГЛАС: Сарајеву највише смета што ће дјеца у Српској учити о томе ко су Ратко Младић и Радован Караџић. Како гледате на нападе из ФБиХ?

МАСТИЛОВИЋ: У ФБиХ очигледно не могу да се помире са чињеницом да са протоком времена историјска истина све више почиње да избија на површину, а самим тим њихови ратни митови о „агресору и жртви” све очигледније постају бесмислени. Некоме у Сарајеву је очигледно веома стало да историјска истина, заснована на научно утврђеним чињеницама, а не на ратној пропаганди, о догађајима деведесетих година 20. вијека никада не избије на површину. Наравно да се при томе рачуна на оне већ устаљене, превасходно међународне механизме притиска и кажњавања Срба, што је већ одавно постало дегутантно. 

ГЛАС: Шта се крије иза тога, да ли покушавају да буду једини креатори историје у БиХ? 

МАСТИЛОВИЋ: Судећи према нервозним реакцијама из ФБиХ, иза тога се крије паника због урушавања њихових ратних наратива и нервоза због неиспуњених ратних циљева, који ни након три деценије постојања дејтонске БиХ нису испуњени и поред свих настојања бошњачких политичара и међународног фактора да институционално уруше Српску и тако од БиХ направе националну државу Бошњака, са српском и хрватском националном мањином. Реалност актуелних геополитичких односа и нови свјетски поредак, који се убрзано ствара, очигледно појачавају ту нервозу и изазивају панику.

ГЛАС:  Денис Бећировић је од Кристијана Шмита затражио да смијени министарку просвјете и културе РС, захтијевајући и од Брисела да реагује. Бошњачки политичари по ко зна који пут од међународне заједнице траже да казни Српску. Зашто?

МАСТИЛОВИЋ: Нема сумње да су бошњачки политичари још од ратних година навикли на то да им међународни фактор рјешава проблеме на начин што ће непрестано надзирати и кажњавати Србе, а Српску постепено институционално урушавати. Због тога је за њих од животне важности одржавање ратног наратива који су заједно са дијелом међународне заједнице стварали, а касније покушавали зацементирати кроз пресуде Хашког трибунала. Међутим, историју не пишу судови, посебно не они који су настали са намјером да пишу за некога „пожељну” историју. Доћи ће вријеме када ће бити написана и демаскирана улога појединих међународних чинилаца у ратовима на југословенском простору па и историја Хашког трибунала, а тек тада ће многе чињенице о ратовима деведесетих година постати разумљивије.

ГЛАС: Као историчар, да ли сматрате да би лекције које су спорне Сарајеву требало да остану у наставном плану и програму? Да ли на исправан начин презентују догађаје током настанка Републике Српске?

МАСТИЛОВИЋ: Као историчар сматрам да уџбеници историје морају да садрже искључиво научно утврђене чињенице, а чињенице су, између осталог, и то да је Радован Караџић био предсједник Републике Српске, а генерал Ратко Младић командант Главног штаба Војске РС. Како би уопште било могуће писати историју Српске, а не констатовати те чињенице? 

Више часова

ГЛАС: Да ли ђаци у Српској, према садашњим наставним плановима, уче довољно о настанку Српске и да ли би број часова требало повећати?

МАСТИЛОВИЋ: Од завршетка рата прошло је скоро три деценије и сасвим је нормално да садржаји уџбеника историје обрађују и те догађаје. Историчари су већ написали довољан број научних монографија на основу којих је могуће интерпретирати те садржаје у уџбеницима историје. Студенти на универзитетима у Источном Сарајеву и Бањалуци већ одавно слушају предмет Стварање Републике Српске, што значи да је и наставнички кадар оспособљен за интерпретацију тих садржаја ученицима. Такође, не сумњам да су Републички педагошки завод и ресорно министарство израдили квалитетан наставни план и програм. Подразумијева се да би историја, као темељна национална дисциплина, требало да буде више заступљена у наставним плановима и програмима, колико год је то могуће, али се и тај проблем може донекле превазићи систематским радом на изградњи културе памћења, на примјер организовањем предавања, семинара, школа историје.

Пише: Анита Јанковић Речевић