Мата Хари, шпијунка чији је живот остао вјечна мистерија

25.07.2020. 21:41
0
ИЗВОР: СРНА

Холанђанка Маргарета Гертруда Целе, позната као Мата Хари (1876-1917), осуђена је на смрт на данашњи дан 1917. године под отужбом да је шпијунирала за Нијемце током Првог свјетског рата.

Мата Хари је била холандска егзотична играчица и куртизана, а и данас се сматра првим великим женским шпијуном са никада до краја разјашњеном биографијом.

Потицала је из имућне породице.

Удала се 1895. године за официра шкотског порјекла у холандској војсци Кембела Маклауда.

Од 1897. до 1902. живјели су на Јави и Суматри. Касније су се вратили у Европу и развели. Маргарета је постала егзотична плесачица у Паризу 1905. године. Убрзо је узела умјетничко име Мата Хари, што на малајском језику значи “сунце” или “око дана”.

Била је висока 178 центиметара, атрактивна и вјешта у индијским плесовима.

На сцени се појављивала готово нага. Постигла је велики успјех у Паризу.

Постала је љубавница милионера и индустријалца Емила Гимеа, а имала је и неколико веза са богаташима и племством.

Представљала се као јаванска принцеза која је плес учила од малих ногу, што је у Европи оног времена представљало мистерију.

За вријеме Првог свјетског рата Мата Хари је путовала између Велике Британије, Француске, Холандије и Шпаније.

Постојале су гласине да ради као шпијун за Француску.

Јануара 1917. године једна од њемачких тајних порука је помињала услуге шпијуна “Х-21”. Француска тајна служба је овога шпијуна идентификовала као Мату Хари.

Ухапшена је 13. фебруара 1917. године у хотелској соби у Паризу. Осуђена је као њемачки шпијун и стријељана 15. октобра 1917. године.

Њен стварни ангажман у улози шпијуна никада није био потврђен.

Коментари 0
Повезане вијести
“Остајте овдје! Сунце туђег неба неће вас гријат ко што ово грије” “Остајте овдје! Сунце туђег неба неће вас гријат ко што ово грије”
Шест година од смрти легендарног Кобија Брајанта Шест година од смрти легендарног Кобија Брајанта
Милутин Миланковић, српски научник који је задужио свијет Милутин Миланковић, српски научник који је задужио свијет
Најчитаније
  • Кафане моје младости – Кафе „Багрем“ и бар „Код Мише Ћеле“
    12h 12m
    9
  • Августовска разгледница Сокоца из 1997. године
    14h 38m
    27
  • Ово је алтернативни пут Фоча - Трново, јер је "прави" затворен (ВИДЕО)
    18h 28m
    7
  • Стоја Кашиковић се борила за своју земљу на начин на који нико није смио
    12h 50m
    1
  • Запаљен аутомобил у Источној Илиџи
    22h 52m
    0