Предложене измјене и допуне Кривичног законика Републике Српске којима су увреда и клевета уведене као нова кривична дјела, не представљају само очигледан удар на слободу медија већ и на све слободномислеће грађане и организације у друштву. Једини излаз из хаоса који може да услиједи јесте да Влада, као предлагач, повуче тај акт из скупштинске процедуре.
Став је то саговорника “Гласа Српске” који подвлаче да клевета и увреда не смију бити криминализоване јер би и најминималнија казна у Кривичном законику по овим основама била удар на слободу медија и све грађане.
Влада Републике Српске усвојила је почетком овог мјесеца Нацрт закона о измјенама и допунама Кривичног законика којима је уведено ново кривично дјело против части и угледа, односно увреде и клевете за које су, ако се докаже у поступку, предвиђене казне од 5.000 до 120.000 марака.
Адвокат Александар Јокић је за “Глас”, говорећи о увреди и дијелу гдје пише “ко увриједи другога казниће се казном од 5.000 до 20.000 КМ”, рекао да је ова одредба потпуно непрецизна јер је нејасно шта све може бити увреда. Уз то, наводи, да увреда, према многим тумачењима стручњака, није изричито само вербална, него чак може бити и пљување, гађање јајима.
- У томе лежи проблем за све грађане, јер како сад ствари стоје све што би могло да се подведе под увреду јесте потенцијално кривично дјело тако да би и псовке као и квалификације “глуп, ружан, полуписмен” дефинитивно могле бити увреде. Исто је и с гестикулацијама, попут исплаженог језика, подизања средњег прста, ако онај коме је то упућено то и пријави, јер се ова кривична дјела гоне према приједлогу тако да је оштећени тај који подноси кривичну пријаву - рекао је Јокић.
Квалификовани тежи облик тих дјела је, појашњава, ако се то учини путем штампе, радија, телевизије или на други начин.
- Овако се ставља маркер страха на сваког човјека који на било који начин износи своје мишљење, а у коме се дотиче неког трећег лица. Код клевете, за разлику од Закона о заштити од клевете који прописује да мора наступити штета од неистинитог изражавања, у овом случају, за то кривично дјело није битно да је наступила штета, што је нижи степен од прописаног у важећем закону који се односи на грађанску тужбу - појаснио је овај адвокат.
Треће дјело, уз увреду и клевету, јесте изношење личних и породичних прилика за шта је предложена и максимална казна од 120.000 марака у зависности од околности.
- Ту се, између осталог, наводи да “ко износи или проноси штогод из личног или породичног живота неког лица што може шкодити његовој части или угледу, казниће се”. Ово дјело би, дакле, чинио свако онај ко прича о нечијем приватном животу. То би из угла медија могао бити свако ко извјештава, на примјер, да је сродник политичара добио јавну функцију или посао јавне набавке и слично. Апсолутно је неодређено шта све то може бити, а посебно је накарадна формулација “штогод”. То оставља безброј могућности и као и код увреде не знамо шта све то подразумијева - нагласио је Јокић.
Хипотетички, ако би ове измјене ступиле на снагу те и против некога био и покренут поступак, Јокић упозорава на проблеме приликом аплицирања за визу или посао гдје се тражи увјерење о невођењу кривичног поступка.
- До тог папира не би сигурно дошли за четири-пет година, а плашим се да ће правосуђе усљед овога радити спорије и бити затрпано пријавама. Ако је потребно за визу, неће се моћи добити, ако је потребно за посао или неку дозволу, неће се моћи аплицирати. А ако се на крају докаже да нисте криви, никога неће занимати што у међувремену нисте могли извадити то увјерење - категоричан је Јокић.
Члан “искључење противправности код кривичних дјела против части и угледа” који прописује под којим условима нема кривичног дјела, од увреде, клевете до изношења личних и породичних прилика је, каже, превентиван и односи се на одређене сегменте.
- Дошло се у ситуацију да нисмо више сигурни да ли се може направити књижевно дјело, фикција, гдје би све било нетачно или да ли може да се изводи сатира, скеч. Чињеница да је то хумор или у својству само сатиричног програма, да нема оваквог члана, не би играла неку улогу. И он је непрецизан јер зна се десити да медији изнесу нешто, вјерујући свом извору, а то се покаже као нетачно - рекао је Јокић.
Предсједник бањалучког Центра за људска права Дејан Лучка наглашава да су предложене одредбе усмјерене на ућуткивање свих критикујућих гласова.
- Клевета треба, као до сада, бити регулисана у оквиру грађанског поступка, док и у постојећем Закону о јавном реду и миру постоји дефинисан прекршај увреде. Било каква прича о криминализацији клевете није прича о заштити угледа него о репресивном механизму који би био оружје у датом тренутку - каже Лучка.
Професор на Правном факултету у Бањалуци Милош Бабић, с друге стране, сматра да увођење клевете не смије утицати на слободу говора и медија, већ је у питању заштита части и угледа. У изјави Срни је указао на одредбу према којој нема дјела ако окривљени докаже истинитост тврдње или постојање разлога да је вјеровао у истинитост онога што је износио или проносио.
Предложене измјене и допуне Кривичног законика, у дијелу који се односи на дјела против части и угледа, данима су у жижи јавности, посебно медијске заједнице из које упозоравају да је неприхватљива криминализација.
Детаљна анализа и приговор коју су израдили правници с образложењем о свим спорним тачкама овог нацрта је прослијеђена на адресу Владе Српске. У њој се појашњава да предметни нацрт у спорном дијелу није у складу са Уставом и Европском конвенцијом о људским правима, да предложени члан 208 а, који се односи на увреду није усклађен са Законом о јавном реду и миру те да начин на који су прописане новчане казне није у складу с одредбама Кривичног законика.
Журба
Дејан Лучка је указао и да је у образложењу нацрта закона истакнуто да је дато седам дана за давање приједлога, сугестија и критика, али већ у идућој реченици да на предложени акт није било сугестија и примједаба.
- А сви знамо да је нацрт објављен тај исти дан и да нисмо могли дати ни примједбе Влади - истакао је Лучка, додајући да је очигледно да се некоме с овим журило.
Пише: Ведрана Кулага Симић