Ако је судити по народном вјеровању да су медвједи предсказатељи трајања зиме, прољеће је на прагу. На то указује кретање мрких медвједа на Тари, чија активност се прати, а који на Сретење не да се нису уплашили своје сијенке, него уживају на фебруарском сунцу.
И не само Милош са Јадовника и Зоран са Таре, једина два медвједа у Србији која носе огрлице за сателитски надзор, још животиња ове заштићене врсте је напустило зимовнике и покренуло се. И то још прије Сретења.
– Милош се пробудио 14. фебруара и почео да излази из брлога, док је Зоран сваког дана активан и сунча се на стијенама у кањону ријеке Раче. То не значи да ће одмах напустити скровишта и потпуно се покренути, већ почињу да се излазе на сунце да би се размрдали и можда нешто појели. Очекујем, ако не буде драстичне промјене временских прилика, да ће до почетка марта бити потпуно ван брлога и почети да траже партнере с обзиром на то да одмах након хибернације код њих почиње сезона парења – каже за Блиц др Душко Ћировић, професор на Биолошком факултету у Београду и руководилац пројекта за праћење медвједа у Србији.
Тара је станиште око 60 јединки мрких медвједа, половине популације ових животиња у Србији. По ријечима Ранка Милановића, чувара националног парка Тара, ове зиме још увијек нико није пријавио да је срео ове звијери, али су у кањону ријеке Раче затицани медвјеђи трагови још почетком фебруара.
– Вријеме је неоубичајено топло за ово доба године, на Сретење је било сунчано па су и могли видјети своју сјенку. Заблуда је да преспавају цијелу зиму. Они се у јесен добро натове да би могли да депонују довољне количине енергије коју зими мање троше. Све физиолошке функције сведу на минимум како би имали мање потребе за исхраном. Кад су јаке зиме не излазе из брлога јер напољу не могу да нађу храну. Спавају, али то није дубок сан, већ се с времена на вријеме буде и излазе из јазбина када осјете да би могли да нађу храну – објашњава Милановић.
Медвјед Милош се, каже Вјекослав Јоксимовић, предсједник Удружења грађана „Јадовник“, јесенас добро најео и није имао потребу за кретањем. Од 31. децембра нестао је са сателита који га прати, што указује да је био у пећини гдје одашиљач не може да га региструје. Накратко се појавио 5. фебруара и опет вратио у брлог, а онда уочи Сретења постао активан.
– Јадовником ходе још два медвједа, али њихово кретање није примјећено. Да ли предосјећају да ће зима потрајати, па не напуштају скровишта, или су изашли и заваравају нам трагове, тек камере на хранилиштима их нису примјетиле – прича Јоксимовић.
Мониторингом медвједа на Златибору утврђено је да је посљедњих година бројност ових животиња повећана. Ово подручје је било транзитно за медвједе који су повремено навраћали са комшијске Таре, али су камере на хранилиштима широм планине регистровале да постоје женке које се сада више задржавају на Златибору.
– Медвједа је на Златибору било увијек, неко вријеме популација је била смањена, али је стање сада много боље. Раније су биле двије-три јединке у пролазу, а сада их је десетак који су углавном трајно настањени на територији – каже Милун Меловић из Ловачког удружења “Златибор”.
Један од разлога већег броја медведа не само на Златибору већ и у другим планинским дијеловима Србије је смањење броја становника у сеоским подручјима. Мада нападају стоку и причињавају штете на кошницама и воћњацима, кажу стручњаци, медведи нису опасни по људе као што се то мисли.
– Медвједа могу срести ловци, берачи печурака, планинари, али јако ријетко. Медјвед је опрезан, слуша и прати и увијек ће побјећи прије него што га видите. Дешавало се на нашем терену да људи виде медвједа, али то никада није био близак сусрет и никада није било посљедица по човјека. Постоји могућност уколико се наиђе на женку са мечићима да она одреагује, али то се не дешава често – објашњава Милун Меловић.
Освјежење стиже у уторак
Ако и не вјерујемо превише у “медвјеђа предвиђања”, метеоролози имају слична очекивања. Прољећно вријеме ће се у Србији задржати и сљедеће недјеље, а највјероватније и наредне, каже метеоролог Ђорђе Ђурић. Праве зиме нема без снијега, а како каже Ђурић у нижим предјелима бијелог покривача неће бити до краја овог мјесеца.
– У понедјељак је било слично вријеме као и за викенд. Јутро прохладно, у долинама и котлинама могућа је магла, а понегдје и мраз. У току дана ће температуре бити још више него за викенд, па ће максималне дневне температуре бити од 14 до чак 20 степени, а у Београду до 17. Ипак, у Тимочкој и Неготинској Крајини очекује се магла и нешто хладније вријеме него у остатку земље, па ће тамо највише температуре бити између 10 и 12 степени – каже Ђурић.
– У уторак нас очекује нешто свјежије вријеме јер ће дувати сјеверозападни вјетар који ће спустити температуру. Тако ће на сјеверозападу земље максимална температура бити 11, а на југоистоку 17 степени – детаљно објашњава Ђурић.
Овај метеоролог сматра да ће од средине недјеље очекује мањи пад температуре и промјена времена, али од краја недјеље временски услови ће поново наликовати прољећним.
