Између два свјетска рата, у раздобљу формирања контура будуће израелске државе, масовније имиграције Јевреја у мандатну Палестину, као и појачане делатности ционистичких организација у Европи, долази до развоја веза између Србије, односно Краљевине Југославије и тадашњих јеврејских првака и институција у Палестини.

У знак захвалности Краљу Петру I Карађорђевићу за његову подршку ционистичким идејама и наклоњености према Јеврејима, донацијама југословенских Јевреја и уз помоћ ККЛ-а (Јеврејског националног фонда, Jewish National Fund, Keren Keyemeth leIsrael), девет година по његовом упокојењу, априла 1930. године засађена је шума са 10.000 садница која носи име Краља Петра.

Оригинална спомен плоча - фото: Душан Михалек

Шума је засађена међу првим у Палестини, непосредно послије садње друге двије шуме, у част британског министра иностраних послова Алфреда Балфура 1928. и првог чехословачког предсједника Томаша Масарика 1930. године.

Подсјећања ради, национистичка идеја о оснивању јеврејске државе први пут је  Србија званично поздравила и признала децембра 1917. године. У вријеме Великог рата, са Краљевском владом ван отаџбине, Србија је признала "Балфурову декларацију" којом се подржава формирање „националног дома за јеврејски народ“ у Палестини.

У личном писму краљевског посланика у Паризу и шефа Српске војне мисије у Сједињеним Америчким Државама Миленка Веснића, упућеном официру српске војске и ционистичком активисти капетану Давиду Албали изражене су симпатије и подршка Србије и њеног народа оживљавању јеврејске државе и оснивању Израела. 

Садња шума 1935. године - фото: kkl-jnf.org / digitalna.nb.rs

Средином тридесетих година двадесетог вијека, послије атентата у Марсеју 1934. године, на потезу између Хаифе и Назарета, а надомак кибуца Шаар Ха'амаким, основаног од стране југословенских и румунских Јевреја, априла 1935. године је одржана свечана церемонија садње шуме/горе Краља Александра I Карађорђевића, као израз јеврејске захвалности због његове подршке стварању израелске државе и пријатељству према домаћим Јеврејима. 

Дијелове извјештаја о садњи шуме који је објављен у Јеврејском народном календару за 5696. јеврејску годину, преносимо у сљедећем тексту: 

Смрт краља Александра значила је за југословенске Јевреје исто што и смрт најрођенијег. Исто што и смрт оца или рођеног брата... У срцима југословенских Јевреја роди се жеља да да се Краљу-Витезу подигне споменик, који ће кроз вијекове будућим генерацијама говорити о безграничној љубави једног дијела великог јеврејског народа, расијаног широм свијета, према великом човјеку, градитељу мира и проповиједнику љубави међу људима...

И југословенско је јеврејство донијело одлуку: да се у Ерец Јисраелу, на Израиљевој земљи, подигне Гора, која ће поносно носити име Блаженопочившег витешког краља Александра Првог Ујединитеља. Ова одлука је примљена са одушевљењем не само од југословенских Јевреја, него су се акцији за подизање те горе са не мање одушевљења прикључили и Јевреји ван Југославије.

Спомен плоча из 2020. - фото: Амбасада Србије у Израелу**

Деветог априла 1935. године обављено је у Хартију, недалеко од Хаифе, на земљишту Керен кајемет лејисраела, свечано освећење Горе. На ту свечаност југословенских Јевреја дошли су Врховни комесар Палестине, представници енглеског парламента, представници палестинских Јевреја и званичних јеврејских корпорација. Југословенске Јевреје су представљали др Давид Албала, потпредсједник Савеза јеврејских општина и г. Јулије Кениг, предсједник Макабија.  ККЛ је био представљен по свом предсједнику г. Менахему Усишкину. Ту су били и југословенски Јевреји који стално живе у Ерецу, у земљи која се обнавља и њиховом помоћи...

Прије неколико година садили су Јевреји из Југославије, недалеко од овог мјеста, шуму на име Краља Петра, оца Краља Александра Првог Ујединитеља. Ми Јевреји и Палестини, који смо дошли овамо да оживимо своју своју историјску прошлост и да живимо нормалним животом народа у својој земљи, особито смо повезани са Југославијом и њеном владом. Ова влада је прва службено признала Балфурову декларацију за обнову народног дома за јеврејски народ у земљи његових дједова. Кад се год у Друштву народа у Женеви повела ријеч о питањима Палестине, увијек су заступници Југославије подупрли праведне захтјеве Ционистичке организације и Већа палестинског јеврејства.

Временом су меморијалне шуме пале у заборав, а спомен-плоче су прво биле оштећене, а онда и нестале са прилаза шумама. Међутим, 2013. године у сарадњи Амбасаде Србије и ККЛ-а спомен-табле са натписима Краљу Петру и Краљу Александру (хебрејском, српском ћирилицом и енглеском) постављене су у парку "Јицака Рабина" у Мигдал ХаЕмеку. Такође, захваљујући житељима кибуца Гинигар, који се налази на ободу шуме, Краљу Петру је постављена табла са натписом "Петрова шума", титулом и датумом садње. 

Идеја Амбасаде је да у сарадњи са ККЛ-ом и кибуцима Гинигар и Шаар Ха'амаким у скоријој будућности у потпуности обнови спомен-плоче на прилазима меморијалним шумама, као и да на одговарајући начин обнови сјећање на српско/југословенско-јеврејске везе и допринос Јевреја из Србије, односно Југославије изградњи израелског друштва и државе у првој половини двадесетог вијека. 

* Извор фотографија ККЛ Израел, извор часописа Дигитална народна библиотека Србије

** Извор фотографија, Амбасада РС у Израелу