Дешавања у свијету, економске (не)прилике, али и борба против илегалних миграција промијенили су током прошле године досадашње обрасце, односно руте кретања, али и сам профил миграната те је тако на такозваној западнобалканској и централномедитеранској рути забиљежен знатан процентуални пад од 78 одсто, односно 59 одсто, док је на такозваној источној граници забиљежен највећи раст од 192 одсто.
Наводи се ово у најновијем годишњем извјештају Фронтекса, Агенцијe за европску граничну и обалску стражу, у ком се појашњава да је током прошле године западнобалканску руту, која је једно вријеме заједно са централномедитеранском била један од главних миграционих путева према Европи, и даље најчешће користе држављани Сирије, Турске Авганистана, Бангладеша и Туниса. Поређења ради током 2015. године, која је била рекордна, на западнобалканској рути забиљежено је 764.000 миграната, 2022. је то смањено на 122.000, а прошле године овај број је пао на 21.500. Ово представља пад од око 97 одсто. Гледано збирно, број нерегуларних миграната пао је са милион у 2015. на око 300.000 у 2024. години.
Како је даље појашњено у овом извјештају, пад на овим двјема поменутим рутама довео је до, генерално гледајући, значајног смањења нерегуларних прелаза на спољним границама Европске уније за 38 одсто, достижући најнижи ниво од 2021. године. Наведено је и да упркос сталном миграционом притиску - интензивирана сарадња Европске уније и партнерских земаља у региону, међу којима је и БиХ, у борби против кријумчарских мрежа значајно смањила прелазе на спољним границама Европе, са нешто више од 239.000 откривених случајева у посљедњих 12 мјесеци.
И поред великог процентуалног пада, централномедитеранска, заједно са источноммедитеранском рутом на којој је забиљежен раст од 14 одсто, биле су током прошле године двије трасе које су најчешће користиле избјеглице. На трећем мјесту, по броју миграната, налази се такозвани улаз у Велику Британију. Фронтекс је на овој рути током прошле године забиљежио више од 67.000 миграната, углавном из Авганистана, Сирије и Вијетнама што представља повећање за девет одсто у односу на 2023. годину.
Више Вијетнамаца покушало је да пређе Ламанш малим чамцима током 2024. него било која друга националност. Поставило се питање зашто они, иако долазе из једне од најбрже растућих економија на свијету, ризикују своје животе да би стигли до Британије? Поједини стручњаци сматрају да се ради о прије свега политичким мотивима.
На четвртом мјесту по броју миграната налази се такозвана западноафричка рута, коју многи сматрају најопаснијом и најсмртоноснијом, јер долазак до Канарских острва подразумијева прелазак Атлантског океана. Њу најчешће користе држављани Малија, Сенегала и Марока, али и осталих подсахарских држава. На Канарска острва је само у току прошле године из западне Африке стигло око 46.800 људи, што представља повећање од 17 одсто. Према подацима УНХЦР-а, више од 700 људи је умрло или нестало током ових илегалних долазака и то само током прошле године. Канарска острва су иначе архипелаг од седам већих те више мањих острва вулканског поријекла у Атлантском океану, која се налазе у близини сјеверозападне обале Африке. Оно што додатно забрињава јесу процјене шпанског министарства унутрашњих послова да је током овог периода на ова острва дошло и око 5.800 малољетника без пратње одрасле особе.
За разлику од неких ранијих година и такозвана источна копнена граница доспјела је у центар пажње јавности. Ради се о рути на којој је забиљежен раст броја миграната од чак 192 одсто. Ради се о траси коју најчешће користе Украјинци који бјеже од рата, али и Етиопљани и Сомалијци.
Жене и дјеца
Ако се анализирају подаци о мигрантима, учешће жена остало је на истом нивоу као и 2023. године, док је проценат малољетних лица из годину у годину све већи. Он се попео на 15 одсто, што фактички значи да је сваки шести мигрант имао мање од 18 година. Примјетно је и да су 62 одсто свих жена које су стизале на границе Европске уније, користиле источномедитеранску руту. Најчешће се радило о авганистанским и сиријским женама.
