Рута западног Балкана, некада једна од најпрометнијих мигрантских на просторима Европе, забиљежила је у овој години пад илегалних прелазака за чак 80 одсто у односу на 2023.
Наведено је ово у најновијем извјештају Фронтекса, Агенције за европску граничну и обалну стражу, уз опаску да је на овој рути дошло до највећег пада броја миграната, са 81.800 у 2023. на око 18.900 у првих десет мјесеци ове године.
Међу њима је било највише Турака, Авганистанаца и Сиријаца. Значајан пад примијећен је и на такозваној централномедитеранској рути, од Алжира, Египта, Либије и Туниса до Италије и Малте - за 64 одсто.
Додуше број оних који и даље овом трасом покушавају доћи до неке од европски земаља је и даље највећи у односу на друге трасе. На њој је у првих десет мјесеци ове године забиљежено више од 55.000 миграната, који су били из Бангладеша, Туниса и Сирије.
Процентуално мањи број миграната на ове двије руте, како је даље наведено у овом извјештају, довео је до тога и да је број нерегуларних граничних прелаза у ЕУ пао за 43 одсто у првих десет мјесеци ове године. Међутим, према овом извјештају, на осталим, некада споредним рутама, евидентиран је раст броја миграната, што према мишљењу аутора овог извјештаја, указује на то да су промијењени ранији обрасци кретања, односно трасе које су мигранти користили.
Сматрају да је ово резултат појачаних контрола прије свега на западнобалканској рути. Највећи пораст миграната забиљежен је на источноевропској копненој граници. На удару се нашла Пољска, на чијој је источној граници број илегалних прелазака повећан за чак 195 одсто, што је, како објашњавају из ове агенције, резултат нестабилности у Украјини и Сирији. Значајан раст забиљежен је и на источномедитеранској рути, која иде преко Грчке, Кипра и Бугарске, до Турске. У првих десет мјесеци ове године дошло је до раста од 15 одсто. Забиљежено је око 45.600 миграната, који су углавном били из Сирије, Авганистана и Египта.
И западноафричка рута имала је процентуални раст од 14 одсто. Око 34.000 људи из Марока, Малија и Сенегала покушало је током ове године да на крену на опасни пут чамцима дуж обале западне Африке, да би стигли до Канарских острва. Према подацима Фронтекса, значајна број, негдје око 57.000 Авганистанаца, Сиријаца и људи из Ирака, покушао је током ове године да се домогне и Велике Британије, користећи канал Ламанш.
Оно што је интересантно и одудара од свих досадашњих података јесте да је сумарно гледајући међу мигрантима, како наводе из ове агенције, највише било држављана Украјине и Сирије.
На крају је поручено да ће Фронтекс наставити да сарађује са земљама поријекла, попут Бангладеша и Туниса, али и транзитних, као што је Турска, како би се зауставио већи прилив миграната у Европу. Указали су и на то да ће Европски систем информација и ауторизације путовања (ЕТИАС), који ће бити покренут 2025, сигурно дати добре резултате, јер ће сви посјетиоци који нису из ЕУ бити строго провјеравани прије уласка у земље Шенгена. Како би био смањен прилив миграната поједине земље попут Њемачке, Француске и Италије већ су успоставиле граничне контроле, привремено суспендујући слободно кретање шенгенске зоне.
Ово је урађено због прије свега растућих политичких тензија у овим земљама, које су се суочавају са јачањем деснице која се залаже за строжу мигрантску политику.
Албански модел
Колико је питање мигранта постало велики проблем указује и то што је у Бриселу недавно отворена полемика о такозваном “албанском моделу”. Ради се о споразуму Рима и Тиране, који подразумијева да се ухваћени мигранти депортују у прихватне центре у Албанији до одлуке да ли ће им бити одобрен азил или не.
Десничари то подржавају, лијеви сматрају да то представља кршење права, а либерали да је у питању скуп и неефикасан модел. Зелени сматрају да се на овај начин покушава направити неки нови Гвантанамо.
