Климатолог проф. Владимир Ђурђевић каже да ће бити михољског љета јер се очекује да ће крај септембра и почетак октобра бити топлији од просјека.
Владимир Ђурђевић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навео да ће у наредном периоду над Србијом бити облака који ће понегдје условљавати краткотрајну кишу, а у појединим дијеловима земље су, како каже, могући и пљускови праћени грмљавином.
- Следећа недеља ће бити релативно хладна, помало ће бити и кише, али последња недеља септембра и почетак октобра, по ономе што сада имамо од материјала и прогноза, видимо да ће температуре можда опет бити врло близу 30 степени – кретаће се од 25 до 30 степени - наводи Ђурђевић.
Он наводи да је ово љето једно од најтоплијих љета са јако високим температурама и то је, како каже, посљедица изузетно израженог топлотног таласа који је захватио централно и источно Средоземље.
Он објашњава да су истраживања показала да се број изузетно топлих дана са температурама и до 50 степени у посљедњој деценији у свијету удвостручио – прије три деценије имали смо 13 изузетно топлих дана, а сада 26, па је, како каже, температурни стрес на организам био изузетно велик.
- У суптропским и тропским областима те температуре које су знатно изнад 40 степени су изузетно опасне зато што у неповољној комбинацији са влагом ваздуха могу да произведу временске услове у којима је малтене људском телу немогуће да функционише на неки нормалан начин и ту врсту топлотних таласа ми у климатологији називамо – смртоносним топлотним таласима јер је смртност у популацији далеко већа од очекиване - објашњава гост Јутарњег програма.
Ако не успијемо да скренемо са те експоненцијалне криве, истиче Ђурђевић, број таквих дана у тим областима биће већи од 240 и тај простор ће бити ненастањив за људе.
- Таквих дана је у претходним деценијама било десетак, комбинација ваздуха и температуре је била таква да је тај температурни стрес на наш организам био изузетно велики. До краја века, ако не успемо да скренемо са те експоненцијалне криве, број таквих дана у тим областима ће бити већи од 240, тако да ће тај простор већи дио године бити ненастањив - закључио је Ђурђевић
