Педесетдеветогодишњи Јовица Мијатовић из Источног Сарајева, који је слијеп од рођења, рекао је да се труди да свакодневицу испуни разним садржајима, оцјењујући да би лица из ове категорије требало да буду већи борци, али и да би им друштво морало пружити шансу.
Мијатовић је истакао да је данашњица за многе доста тешка, а посебно за људе са инвалидитетом, наводећи да би слијепи требало више да вјерују у личне креативне, иновативне и друге способности и да својим радом доприносе друштву.
-Нажалост, живимо у друштву пуном предрасуда у којем се сматра да су слијепа лица неспособна, да самостално не могу ништа да ураде. То није тако. Потребно је да људи схвате да међу успјешним универзитетским професорима има слијепих, као и међу угледним научним радницима, музичарима и писцима - рекао је Мијатовић Срни, поводом обиљежавања 15. октобра – Дана бијелог штапа.
Он каже да у слободно вријеме највише воли да пише кратке приче најчешће о тешком животу људи са инвалидитетом.
-До сада сам написао 200 прича и добио 12 награда на различитим књижевним позивима, а моји радови су објављени у зборницима са књижевних конкурса. Сада радим на томе да издам збирку прича, тако да се надам да ће и то убрзо бити реализовано. Надам се да ће они који прочитају књигу мало боље да упознају нас слијепе и лакше нас разумију - истакао је Мијатовић.
Мијатовић је завршио специјализовану средњу школу и прије рата 16 година радио у једном предузећу, а од 2000. године је у инвалидској пензији, па је ангажован у Градској организацији слијепих и слабовидих Источно Сарајево, као и Савезу слијепих Републике Српске.
Он је истакао да му је супругу Свјетлана велика подршка, али и најстрожи критичар.
-Заједно смо 21 годину, од чега 16 година у браку. Путујемо, идемо на семинаре, љетовања. Она је најстрожи критичар када је ријеч о мојим радовима и њена подршка ми и те како значи. Не бих могао да замислим своје постојање без ње - истакао је Мијатовић.
Мијатовић је напоменуо да слијепи морају и сами да буду ангажовани на разбијању предрасуда о њима, те да покажу шта могу, желе и знају.
-Са предрасудама сам се и лично суочавао. Од одласка код доктора, до посјете неким установама гдје су мог пратиоца увијек питали због чега сам дошао и шта ми треба. Обично кажем да мене питају све што их занима, јер ако сам слијеп, то не значи да не могу да одговорим - истакао је Мијатовић и додао да је то слика односа друштва према слијепима.
Мијатовић, који је секретар Градске организације слијепих и слабовидих Источно Сарајево и члан Предсједништва Савеза слијепих Републике Српске, оцијенио је да је однос локалне власти, као и града, доста бољи него ранијих година, те да имају њихову подршку у раду.
Он је истакао да на годишњем нивоу град источно Сарајево издваја 2.500 КМ, општина Источна Илиџа 1.300 КМ, Источно Ново Сарајево 2.000 КМ, Пале 1.000 КМ, с тим што некада буде и додатних средстава, као када се организују неке манифестације.
-Битно је да слијепа и слабовида лица, као и друга лица са инвалидитетом имају солидна статусна права, да имају за основно, а онда је до њих да се духовно надограђују и да се ангажују у друштву. Ми ћемо да учинимо све да тога дође, а надам се да ће и друштво да препозна наше напоре - истакао је Мијатовић.
Мијатовић каже да слијепа и слабовида лица нису задовољна тренутним законским рјешењима, иако је измјенама и допунама Закона о социјалној заштити уведено право на мјесечну личну инвалиднину од 100 КМ, што са правом на туђу његу и помоћ за прву категорију износи 260 КМ.
-Када је ријеч о статусним компензационим правима, она су доста мања него у Федерацији БиХ и земљама региона и ми се боримо да се то промијени - истакао је Мијатовић, додајући да постоје обећања да ће бити повећања.
Он је оцијенио да тај закон има и ману, јер право на личну инвалиднину имају само лица која су инвалидност стекла до 18 године, те да би то требало да буде другачије ријешено.
-Сматрам да би основни критеријум требало да буде степен инвалидности -рекао је Мијатовић.
Мијатовић је истакао да Градска организација слијепих и слабовидих Источно Сарајево има 160 чланова, од којих 70 одсто чине старија лица која су ослијепила у позним годинама, а 30 одсто чини млађа популација од 10 до 35 година.
Он је рекао да је најмлађи члан организације дијете од годину и по, а најстарији има око деведесет година.
-Највише се трудимо да младе људе социјализујемо, да их укључимо у разне активности, да дођу до наших просторија, да се друже и схвате да није трагично ако имају оштећен вид, него да имају шансе да испуне живот различитим активностима - указао је Мијатовић.
Мијатовић је најавио да планирају ускоро да организују сусрете слијепих музичара и књижевника, али и манифестацију под називом „Вриједне руке слијепих жена“ на којој би били изложени ручни радови њихових чланица.
Он је рекао да ће данашњи дан обиљежити уз разговор и кафу са члановима организације, а централна манифестација обиљежавања 15. октобра на којој ће учествовати, биће одржана у петак, 18. октобра, у Фочи.
Мијатовић је апеловао на слијепе и слабовиде да се боре и не клону духом, а на друге да им помогну у свакодневици.
-Сљепоћа није прелазна, а нечије мало некоме је, ипак, много - поручио је Мијатовић.