Универзитет у Источном Сарајеву је у партнерском односу са великим бројем високошколских установа из земље, региона и иностранства. Поносан сам на све факултете и академије, али потребно је истаћи да је студијски програм Медицина на Медицинском факултету у Фочи први студијски програм у региону који је прошао међународну акредитацију према критеријумима Свјетске федерације за медицинско образовање, а процес акредитације спровео је Мађарски акредитациони комитет, рекао је, између осталог, у интервјуу "Гласу Српске" ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић.

- На Медицинском факултету студира око 600 студената из 39 земаља Европе  и свијета који слушају наставу на енглеском језику и по томе је Медицински факултет Универзитета у Источном Сарајеву лидер у региону - навео је Кулић.

ГЛАС: Универзитет у Источном Сарајеву је због протеклих ратних сукоба у многим стварима морао да крене са голе ледине. Три деценије након рата шта се може рећи за ову високошколску установу?

КУЛИЋ: Одлуком Народне скупштине Републике Српске од 14. септембра 1992. године Универзитет у Источном Сарајеву започео је свој развојни пут под називом Универзитет у Сарајеву Републике Српске. Опредијељеност тадашњег руководства Републике Српске била је да Универзитет постане кључни кохезиони фактор који ће зауставити исељавање и одлазак младих људи са ових простора. Данас, три деценије послије, Универзитет у Источном Сарајеву  чини 18 чланица: 15 факултета,  двије академије и Институт историјских наука који су смјештени у девет универзитетских центара.  Универзитет у Источном Сарајеву примјењује савремене наставне и научноистраживачке и умјетничке концепте високог образовања, ангажујући се истовремено на међународним и националним пројектима од великог значаја. Перманентно усавршавање наставних планова и програма, прилагођавање савременим концептима европског образовања, потребама тржишта рада и повећање заступљености практичне наставе с циљем повећавања практичних вјештина свршених студената, стратешки је циљ Универзитета. Наставни процес на  Универзитету се реализује на 126 студијских програма, на три циклуса студија. На првом циклусу студија настава се организује на 56 студијских програма, од тога 52 студијска програма који се реализују на српском језику, три студијска програма Медицинског факултета који се реализују на енглеском језику и један студијски програм који се реализује на руском језику на Музичкој академији. На другом циклусу студија настава се реализује на 57 студијских програма, од тога на пет студијских програма настава се реализује на енглеском језику. На трећем циклусу студија настава се реализује на 13 студијских програма. Своју међународну репутацију свих ових година Универзитет је градио у чланству у међународним универзитетским асоцијацијама.

ГЛАС: У поређењу са Универзитетом у Бањалуци, у каквом положају је Универзитет у Источном Сарајеву?

КУЛИЋ: Универзитет у Источном Сарајеву и Универзитет у Бањој Луци су два јавна универзитета у Републици Српској са истим циљем квалитетног образовања младих људи. С обзиром на то да је Универзитет у Источном Сарајеву настајао заједно са Републиком Српском, он је доста млађи од братског Универзитета у Бањој Луци који је, природно, водећи по инфраструктури. Зато је наш приоритет свих ових година, између осталог, био инфраструктурно јачање Универзитета. Прошле године, након 32 године постојања и подстанарства, Универзитет у Источном Сарајеву је коначно добио своју кућу. Захваљујући изузетном залагању тадашњег министра за научнотехнолошки развој и високо образовање Жељка Будимира  уселили смо се у нову зграду Ректората и Музичке академије. Факултети и академије у саставу Универзитета су опремљени амфитеатрима, учионицама и лабораторијама у складу са највишим академским стандардима и омогућавају најбоље услове за образовање, стручно усавршавање и истраживање студената. 

ГЛАС: На које сте факултете у склопу Универзитета нарочито поносни?

КУЛИЋ: Тешко је издвојити било који факултет на који сам посебно поносан. То је као да питате родитеља које му је дијете најдраже. Поносан сам на све факултете и академије нашег универзитета као и на Институт историјских наука. Универзитет у Источном Сарајеву без било које чланице Универзитета не би био то што јесте. Ипак, било би коректно споменути Медицински факултет, због изванредних резултата које постиже. Треба истаћи да је студијски програм Медицина на Медицинском факултету у Фочи први студијски програм у региону који је прошао међународну акредитацију према критеријумима Свјетске федерације за медицинско образовање. Процес акредитације спровео је Мађарски акредитациони комитет.

ГЛАС: Када је ријеч о наставном кадру, да ли на том плану имате проблема и одакле и на које факултете долази највише гостујућих професора?

КУЛИЋ: Упоредо са инфраструктурним развојем Универзитета, посебна пажња је поклањана развоју сопственог наставног кадра. Дуго година након формирања наставу на Универзитету у Источном Сарајеву изводили су наставници пријератног Универзитета у Сарајеву који су избјегли на територију Републике Српске као и наставници братских универзитета из Србије и Црне Горе. Ово је прилика да им захвалимо јер без њих Универзитет у Источном Сарајеву не би могао опстати. Данас, након три деценије, можемо да кажемо да Универзитет у Источном Сарајеву има свој властити кадар високог квалитета. Одређен број наставника, истакнутих стручњака из региона, европских и свјетских универзитета и данас држи наставу на Универзитету у Источном Сарајеву. Они су јако важни за Универзитет јер својим знањем и искуством дају додатни квалитет настави, научном и умјетничком раду. Најбољи примјер је Медицински факултет у Фочи који има највећи број гостујућих наставника. Међутим, квалитет наставног, научног и стручног рада на овом факултету одавно је превазишао локалне оквире. Понављам, знање нема границе и са гостујућим професорима, а уз међународну размјену наставника и студената ми школујемо кадар који је конкурентан на глобалном тржишту рада. Наши студенти имају могућност да постану академски грађани свијета који су своје образовање стекли на Универзитету у Источном Сарајеву. На то смо посебно поносни. Наравно, ангажовањем гостујућих професора не смијемо угрозити напредовање и рад наших професора. То нам мора бити приоритет. Комбинација, наш домаћи кадар уз врхунске гостујуће професоре, је гаранција успјешног рада Универзитета у Источном Сарајеву.

ГЛАС: Да ли се за студије на факултетима у Источном Сарајеву пријављује довољан број студената, за које факултете постоји највише интересовања, а за које интересовање и није баш похвално, те колико су на интересовање за студиј на овом универзитету утицала збивања у Србији?

КУЛИЋ: Имајући у виду негативне демографске прилике као и чињеницу да један број ученика који завршавају четворогодишње средње школе у Републици Српској одлази на студије на универзитете у окружењу као и у Европи, можемо да будемо задовољни бројем студената који се уписују на Универзитет у Источном Сарајеву. Највеће интересовање је за упис на студијске програме на Медицинском факултету, Електротехничком факултету, Правном факултету, Економском факултету, Саобраћајном факултету, на академијама нашег универзитета, студијском програму Психологија на Филозофском факултету. Брине чињеница да је смањено интересовање за идентитетске и националне студијске програме као и студијске програме наставничког смјера. Дешавања у Србији су незнатно утицала на повећање броја уписаних студената на Универзитет у Источном Сарајеву. Повећање броја уписаних студената је резултат останка свршених средњошколаца из Републике Српске на универзитетима у Републици Српској. Јаснију слику ћемо имати након уписа у наредној академској години који ће нам показати да ли је повећање броја уписаних студената резултат дешавања у Србији или је резултат кампање и промоције уписа на Универзитет у Источном Сарајеву.

ГЛАС: На Медицинском факултету студирају и студенти из других земаља на енглеском језику. Како успијевате обезбиједити кадар за те студенте и колико је студиј на енглеском допринио имиџу и Медицинског факултета и Универзитета у цјелини?

КУЛИЋ: Медицински факултет у Фочи академске 2025/2026. године уписао је шесту генерацију студената студијског програма Медицина, другу генерацију студената студијског програма Стоматологија и прву генерацију студената студијског програма Здравствена њега који слушају наставу на енглеском језику. На Медицинском факултету студира око 600 студената из 39 земаља Европе и свијета који слушају наставу на енглеском језику и по томе је Медицински факултет Универзитета у Источном Сарајеву лидер у региону. Ови студенти су најбољи амбасадори Универзитета у Источном Сарајеву и Републике Српске. Велики допринос дају интернационализацији Универзитета у Источном Сарајеву. Стратешко опредјељење Универзитета је упис страних студената који ће слушати наставу на неком од страних језика.

ГЛАС: Колико су и да ли су по Вашој оцјени приватни факултети и болоњски процес урушили рејтинг државних факултета?

КУЛИЋ: Болоњски процес је реформски процес високог образовања који је имао за циљ стварање јединственог европског академског простора као одговор на свеукупне процесе глобализације у којем ће бити омогућена академска и студентска мобилност као и препознавање диплома. Универзитет у Источном Сарајеву је од академске 2007/08. године прешао на болоњски систем студирања. Скоро двије деценије послије подијељено је мишљење да ли нам је болоњски процес донио нови квалитет. Мишљења сам да болоњски систем има својих предности, али и недостатака. Велико је питање да ли смо ми били спремни за овај реформски процес.  Нелојална конкуренција приватних универзитета и факултета је утицала на пад броја студената који се уписују на један од два јавна универзитета у Републици Српској. Наш задатак је да у таквој нелојалној конкуренцији не дозволимо пад квалитета наставе и научноистраживачког рада на нашем универзитету. 

ГЛАС: Колико  разуђеност Универзитета у Источном Сарајеву  отежава рад?

КУЛИЋ: Својом инфраструктуром и територијалном разуђеношћу Универзитет у Источном Сарајеву представља један сложен и уникатан систем. Управљање и функционисање овако сложене институције није једноставно и свакодневно пред руководство Универзитета, факултета и академија поставља разне изазове. Са друге стране, бенефити за друштвену заједницу су огромни јер представља својеврстан генератор развоја локалних заједница на просторима источног дијела Републике Српске.

ГЛАС: У каквим условима живе и раде студенти Универзитета у Источном Сарајеву?

КУЛИЋ: Као ректор Универзитета у Источном Сарајеву имао сам прилику боравити у посјети великом броју универзитета у Европи. Могу слободно да кажем да два јавна универзитета у Републици Српској не заостају за већином европских универзитета. Ово мишљење дијеле и студенти нашег универзитета који су, такође, имали прилику да у оквиру међународне размјене бораве на универзитетима у Европи. Влада Републике Српске улаже огроман новац у високо образовање као и студентски стандард у Републици Српској. Усељен је нови студентски дом у Источном Новом Сарајеву. Очекујемо почетак изградње још једног студентског дома у Фочи за стране студенте. Влада Републике Српске је омогућила бесплатно студирање и смјештај студената у студентске домове. Свим студентима који то желе омогућено је да кроз различите видове размјене један дио свог студирања проведу на универзитетима у Европи и свијету. Захвалност дугујемо Влади Републике Српске која је препознала значај Универзитета у Источном Сарајеву за опстанак нашег народа на овим просторима, као и на континуираном улагању у наш универзитет. Захвалност дугујемо и свим студентима и запосленим на Универзитету у Источном Сарајеву на труду и раду како би наш универзитет постао препознатљива високошколска установа у глобалном систему високошколског образовања.

Усавршавање и прилагођавање

ГЛАС: Шта је приоритетно да се уради да Универзитет у Источном Сарајеву добије све што му је потребно за несметан рад?

КУЛИЋ: Приоритет који је увијек на првом мјесту је квалитет наставе, научноистраживачког и умјетничког рада. Перманентно усавршавање наставних планова и програма, прилагођавање савременим концептима европског образовања, потребама тржишта рада и повећање заступљености практичне наставе с циљем повећавања практичних вјештина свршених студената, стратешки је циљ Универзитета у Источном Сарајеву. Универзитет примјењује савремене наставне и научноистраживачке и умјетничке концепте високог образовања, ангажујући се истовремено на међународним и националним пројектима од великог значаја.