Планинар власеничког Планинарско-еколошког друштва „Ацер“ Милена Павловић кренула је као дио члан међународне експедиције у освајање Исланд пика, једног од најзахтјевнијих врхова Хималаја на 6.189 метара надморске висине.

Шесточлану међународну експедицију, коју организује „Еxtreme Summit Team“ из Београда, предводи Драган Јаћимовић, а успон би требало да траје 21 или 22 дана, у зависности од времена, док ће завршни успон бити 14. дан.

Павловићева истиче да највећи проблем током успона представља висинска болест.

- Колико год да је спортиста спреман, не зна се како ће његов организам носити са висинском болешћу, јер већ послије 5.000 метара ми располажемо са неких 30 одсто кисеоника. Уколико вођа тима установи да члан има озбиљих проблема које не може ријешити, прекида са експедицијом и спуштају га на ниже висине како не би имао проблем са едемом мозга или плућа. Ја се надам да ће сваки члан наше екипе успјети у свом науму и да ћемо на Исланд пику истаћи заставе наших друштава - прича одважна планинарка из Власенице.

Истиче да су припреме за овај подухват трајале више од двије и по године.

- За планинара је најважније да, колико год да је физички спремна, буде психички стабилна особа. Припреме су тражиле много одрицања, сваки викенд на планини. Сваког петка, након посла, кретала сам на планину, а враћала се баш на вријеме да у понедјељак стигнем на посао. То је подразумијевало пењање и у љетњим и у зимским условима. У љетњим условима – пењање на стијенама, а у зимским по ледењацима, у навезама, јер ми, на крају крајева, у експедицији ходамо у навези и зависни смо једни од других  -објашњава она.

Осим борбе са мањком кисеоника, током успона сваки планинар на леђима носи и терет од тридесетак килограма.

Програмер по струци, Милена Павловић наводи да је са власеничким планинарима почела да хода 2015. године, из нужде, а да јој је планинарство постало љубав и да сада „Ацер“ сматра својом породицом. У протеклих осам година, уз њихову подршку, освојила је бројне значајне врхове.

- Када сам кренула на свој први озбилјнији поход на Мон Блан, моја планинарска породица организовала је састанак на који су сви донијели опрему коју имају, одабрали су оно најбоље и најпотребније и спаковали ме. Тако је било и овог пута – прича она.

Фото: Уступљене фотографије