Милева Марић и Алберт Ајнштајн - ко је био бисер, а ко шкољка

04.08.2021. 19:13
0
ИЗВОР: bbc.com/serbian

Физичарка чије име није довољно познато у свијету физике и патријархално васпитана жена која је крчила пут феминистичком покрету.

Блистава ученица и математичарка, која је до краја живота остала у сјенци славног супруга. Она је Милева Марић Ајнштајн.

Имајући у виду њен допринос, научници, али и читава историја, не памте довољно Милеву Марић, каже канадска физичарка Полин Гањон.

- Она је прилично непозната у научној заједници, што је срамота - наводи Гањон у писаној изјави за ВВС на српском.

И данас се воде дебате о Милевином доприносу научним достигнућима њеног супруга.

ВВС Свјетски сервис уврстио је 2018. Милеву Марић међу 100 жена у свијету које су биле далеко заслужније од онога што су им приписали мужеви, очеви или мушки рођаци.

Научница Полин Гањон, тренутно запослена у Европској организацији за нуклеарно истраживање (ЦЕРН) у Швајцарској, дуго се бавила изучавањем живота Милеве Марић.

Ова Канађанка каже да ју је прича Милеве Марић заинтересовала од када је први пут чула за њу, пре 20 година, али је налазила веома мало података.

Прије десетак година је упознала младу физичарку из Србије, Јудиту Мамужић, која је тада радила у ЦЕРН-у.

- Питала сам Јудиту да ли је као жена из Србије случајно некад чула за Милеву Марић. Одговорила ми је: "Наравно, она је национални херој у Србији". Била сам у шоку, како може бити херој у Србији, а да је потпуно непозната у остатку свијета - препричава Гањон.

Тада су заједно одлучиле да ту слику полако промијене.

Захваљујући, како каже, "одличној биографији" коју је написала историчарка Радмила Милентијевић, Гањон се посветила проучавању и откривању Милевине приче.

Одржала је више од 20 предавања о Милеви Марић широм Европе, Јужне Африке, Канаде и Сједињених Држава.

Била је талентована физичарка, али није утврђено колико је Милева утицала на открића.

Рођена је у Тителу 19. децембра 1875. године у имућној породици у тадашњој Хабзбуршкој монархији.

На рођењу јој је ишчашен кук, па је у каснијим годинама почела да храмље.

Школовала се у Руми, Новом Саду, Сремској Митровици, Шапцу и Загребу - гдје год су примали жене.

- Њен отац је писао, имамо та писма, Министарству у Загребу, Министарству у Бечу тражећи да се направи изузеће, подржан од њених професора, да се она прими на мушко одељење. Дјевојчица је очигледно имала брилијантне оцјене из свих предмета, нарочито математике, и они су пристали - каже Анастасија Хајди Ларвол, историчарка и књижевница, за ВВС на српском.

Темељна, дисциплинована и страствена

Милевине оцјене не остављају никакву сумњу да је била брилијантна физичарка и научница.

Милева са 19 година одлази у Цирих, један од ријетких европских градова гдје су жене могле да студирају.

Најприје уписује студије медицине, а затим 1896. прелази на Државну политехничку школу, на студије физике и математике.

Тамо упознаје три године млађег колегу Алберта Ајнштајна, са којим је радила задатке, али и често музицирала.

Он је свирао виолину, она клавир. Љубав је рођена.

- Милева је била изузетно надарена и страствена научница. Била је одлучна, темељна, дисциплинована и организована и стријемила ка зацртаним циљевима - описује је Полин Гањон.

Претпоставља да је морала бити и "невјероватно јака" да стигне до Цириха и упише престижну Политехничку школу.

- Као особа била је повучена, никад није истицала таленте. Патријархално је васпитана, те се од ње, као и од њене мајке, очекивало да живот посвети мужу и подржи његову каријеру, и да његове амбиције стави испред сопствених. Извјесно је то и учинила - додаје Гањон.

Иако је на почетку ријеђала добре оцјене на факултету, Милева није успјела да положи завршне испите.

Гањон сматра да је сексизам одиграо значајну улогу у томе, посебно кад је пред крај студија остала трудна са колегом, али ванбрачно.

Алберт је одбио да се ожени са њом све док није нашао посао.

Иако је он дипломирао 1900. године, у прво вријеме није могао да нађе ни запослење, нити да настави академску каријеру.

- Био је толико охол у опхођењу према једном од професора да га је он спријечио да напредује на факултету - оцјењује Гањон.

Отац друга са класе налази му посао у Патентном заводу, док је Милева у Новом Саду, гдје је отишла да се породи.

Добили су ванбрачну ћерку Лисерл, али се не зна шта је било с њом, да ли је преминула од шарлаха или је дата на усвајање.

Вјенчаће се тек у јануару 1903. године.

- Све што је жељела било је да се уда за Алберта, брине о дјеци и настави да се са њим бави физиком. Највеће шансе да то постигне биле су да помогне њему да изгради име, дајући му све заслуге за заједнички рад. Вјероватно се због тога њено име не појављује ни на једном раду који је Алберт објавио док су били у браку - каже Гањон, позивајући се на њихову преписку.

Како је почело, тако ће се и наставити. Алберт Ајнштајн ће полако стицати славу, а Милева ће бити све дубље у његовој сјенци.

Године 1904, Алберт Ајнштајн је објавио четири научна рада који су промијенили законе физике.

Полин Гањон вјерује да је прича о Милеви прикривана да би се сачувао мит који окружује Алберта Ајнштајна.

- И данас га велики број физичара описује као усамљеног генија коме су све те брилијантне идеје изненада пале на памет. Описују га као покорног службеника који ради у Патентном заводу у Берну и коме ниоткуда сине потпуно револуционарно схватање времена и простора. Иако се ради о заблуди, то је и даље преовлађујуће мишљење и научне заједнице, али и јавног мњења - додаје Гањон.

- Људи воле невјероватне хероје, тако да је његова прича искривљена толико да се уклопи у мит о њему - каже она.

У то вријеме није било једноставно да жена самостално постане призната физичарка.

Милева Марић је „пала два пута на усменом испиту у Политехничкој школи иако је имала веома добре оцјене на тестовима, чак мало боље од Ајнштајнових."

- Говоримо о школи која је примила свега пет жена на одјељење за физику и математику за 40 година, а ниједна од њих није дипломирала - каже Гањон.

Против Милеве није била само тадашња научна средина коју су готово искључиво чинили мушкарци, већ и жене.

Ајнштајнова породица била је изразито против њихове везе, посебно његова мајка.

"Превише интелектуалнa" и "стара вјештица" - само су неки од коментара како су Милеву Ајнштајнови описивали.

Треба и Алберта разумјети, упозорава историчарка и књижевница Анастасија Ларвол, Норвежанка српског поријекла.

Ларвол је у више наврата држала предавања о Милеви Марић на Коларцу и при Математичком институту Српске академије наука и уметности у Београду.

Изучавала је списе коју су размјењивали не само Милева и Алберт, већ и недавно објављена Ајнштајнова писма која су се чувала у Јерусалиму, пошто је он био њемачки Јеврејин.

Ту је преписка и са дјецом, али и пријатељима и другим члановима породице.

- Алберт је имао доминантну мајку, а пошто су банкротирали два пута, она га је од четврте године тјерала да свира виолину по монденским љетовалиштима, и њега и његову сестру. Зарађивали су новац, није могао да се игра, морао је да свира, морамо разумети и ту перспективу одакле се очигледно развио његов нарцисоидни поремећај личности - оцјењује књижевница.

Познато је да је Алберт релативно касно проговорио, а истраживачи са Кембриџа и Оксфорда својевремено су испитивали могућност да је имао Аспергеров синдром, један од поремећаја из спектра аутизма.

Ипак, славни научник чије је име постало синоним за генија, објавиће 1905. у Аналима физике револуционарне радове, због којих се и данас та година назива Годином чуда.

Колико је и данас значајна, показује то што је 2005. обиљежена Међународна година физике у знак сјећања на вијек од Ајнштајнових достигнућа.

У то вријеме, Милева и Алберт су у браку, гаје сина Ханса Алберта који је тада имао годину дана, а по многим свједочењима и раде заједно.

- Нема шансе да би он могао да објави оне невјероватне радове 1905, о фотоелектричном ефекту, Брауновом кретању и величини молекула, специјалној теорији релативитета и једначини E = mc2, без Милевине помоћи. Милева му је помагала да направи име за себе прихватајући да заједнички рад објављују под његовим именом, без њене помоћи.

- Он који је био толико неорганизован, то не би успио. Она га је направила - каже Полин Гањон.

Критичари ове тезе, попут Алена Естерсона и Дејвида Кесидија, сматрају да је овакав став претјеривање и да за њега нема историјских података.

Аутори књиге Ајнштајнова жена: Права прича о Милеви Марић писали су о њој као о варљивој, али одлучној и храброј жени, која из више разлога није успјела да оствари снове.

- Ова увјерљивија и реалистичнија прича о Милеви пружа јој много већу услугу - а читаоцима могућност да процијене њену пионирску улогу да на међународном плану отвори науку и научне факултете студенткињама - него било каква претjерана или неутемељена тврдња о њеним достигнућима - наводе Естерсон и Кесиди у тексту за магазин Тајм.

Жена у сjенци

Послijе развода, Ајнштајнови су се договорили да ће, ако Алберт добије Нобелову награду, Милева задржати новац који се додjељује.

Као доказ теорији о заједничком раду, Анастасија Ларвол цитира њихов бракоразводни уговор.

У овом споразуму склопљеном у Цириху 1919., а објављеном у Ајнштајновим списима са Универзитета у Принстону гдjе је провео посљедњи дио каријере, јасно се сугерише да ће главница евентуалне Нобелове награде постати Милевино власништво.

Када је Алберт саставио тестамент, Милева је наводно пријетила да ће открити властити допринос његовим дјелима, посебно јер је многе радове она својеручно писала.

Научник јој је тада савјетовао да ћути, писао је ВВС Мундо.

Њен рукопис, често видљив у радовима, једни тумаче као доказ ауторства, а други - да је она само записивала Ајнштајнове идеје.

- Касније су улози били превелики да би се Алберт усудио да открије да је одувијек радио у сарадњи са Милевом. Када је постао познат и више му није била потребна, једноставно ју је напустио - наводи Гањон.

Алберт Ајнштајн је добио Нобелову награду за физику 1921, када је већ двије године одвојен од Милеве и у новом браку са рођаком Елзом.

- Док је он уживао у слави, она је постала хронично депресивна пошто је изгубила прво дијете и није више било забавно бити у њеној близини. Она је такође била стални подсјетник да јој много дугује и једноставно је одлучио да је остави иза себе - каже Гањон.

Алберт Ајнштајн је 1921. добио Нобелову награду за физику

Милева је временом запала у финансијске проблеме, а 1930, њеном и Албертовом млађем сину Едуарду дијагностикована је шизофренија.

До краја живота је бринула о њему, иако је у каснијим годинама доживјела неколико можданих удара. Преминула је у болничкој соби, 4. августа 1948. године.

Сахрањена је на гробљу Нордхајм у Цириху, а близу њене куће у овом граду је 2005. подигнут споменик.

Средња техничка школа у Тителу носи њено име, а Универзитет у Новом Саду од 1994. године додјељује награду "Милева Марић" најбољим студентима математике, писао је лист Данас.

Савремена наука не признаје Милеви Марић значајан допринос физици. Чак и они који верују да је допринијела Ајнштајновом раду, те да су његове теорије плод њиховог заједничког рада, не могу да кажу шта је тачно било њена идеја, јер нема сачуваних докумената који би то потврдили.

Међутим, у 43 сачувана писма од оних које су годинама размјењивали, често се помињу „наши радови " и „наша теорија релативног кретања", „наше гледиште" или „наши чланци".

- Постоји много доказа који говоре да су радили заједно. Вјерујем да никад нећемо моћи да кажемо Милева је урадила ово, Алберт је урадио оно. Али сам увјерена, на основу свега што сам прочитала у вези са њима, да су удруженим снагама радили, и то је прелијеп заједнички рад - наводи физичарка.

У ову полемику укључиће се и Милевин и Албертов син Ханс Алберт, касније професор хидраулике на Универзитету Беркли у Калифорнији.

- Он је потписао да има 23 рада за која он гарантује да су их његови родитељи радили заједно - тврди и историчарка Ларвол.

Међу њима је, додаје, и чланак за који је Ајнштајн добио Нобелову награду - о фотолектричном ефекту.

- Потписивали су се као Ајнштајн - Марити и о томе има јако пуно свједочења која то потврђују. Марити је мађарски израз за Марић - додаје она.

Ларвол се, такође, позива на податке изнијете у књизи Радмиле Милентијевић, али и на дјело Ђорђа Крстића Милева и Алберт Ајнштајн: Љубав и заједнички научни рад, о чему је писао и недјељник Време 2003. године.

Цитирана су писма у којима Алберт прижељкује да се што прије састане с Милевом како би почели истраживања.

- Ипак, критичари сматрају да то не мора да значи да је она коауторка тестова. Без сумње, Милева Марић је била изузетна жена - сматра Полин Гањон.

И данас су, наводи, све жене које се баве физиком изузеци.

- Нећете наћи физичарке које су испод просјека, а половина физичара је испод просјека. Стога је сигурно да је била заљубљеница у физику и да је ту велику страст од почетка дијелила са Албертом - додаје Гањон.

Важна је и као жена која се изборила да буде на истом факултету са мушкарцима, када је то било изузетно ријетко.

Коментари 0
Повезане вијести
Ријечи подршке Новаку Ђоковићу на кули Београд Ријечи подршке Новаку Ђоковићу на кули Београд
Јаке полицијске снаге на југу Косовске Митровице Јаке полицијске снаге на југу Косовске Митровице
Сутра референдум у Србији о промјени Устава Сутра референдум у Србији о промјени Устава
Најчитаније
  • Детаљи убиства у Рогатици: Ловац из нехата убио другог ловца
    6h 4m
    0
  • Због пса репетирао пиштољ према породици
    12h 3m
    6
  • Ухапшен због убиства у општини Рогатица
    7h 40m
    0
  • Аустралија депортује Ђоковића из земље
    17h 37m
    1
  • Шмит: Нећу повући Инцков закон, на Додика више не треба рачунати
    7h 19m
    9