Mилица Ковачевић, студент је друге године Природно-математичког факултета Универзитета у Сарајеву, смјер Биохемија. Завршила је гимназију и музичку школу као одличан ученик током све четири године у  Средњошколском центру „Источна Илиџа“. Током музичког образовања остваривала је изузетно запажене резултате, свира клавир, али је студије, ипак, наставила у другом правцу.

„Током основне и средње школе, трудила сам се да свакој области људских интересовања посветим једнаку пажњу коју несумњиво завређују. На тај начин сам покушала да откријем која област ми је најзанимљивија и којој бих жељела да посветим  свој живот на неки начин“, каже Милица и објашњава да гимназија пружа невјероватан дијапазон знања и да у комбинацији са музичком школом тај дијапазон постаје још шири и комплекснији.

Оно што је за Милицу било пресудно у избору факултета, како каже, била је њена дјечија визија будућности, када је још као мала дјевојчица себе замишљала као научницу која ради у лабораторији.

„Велики утицај на мене имала је чувена пољска научница Марија Кири, која се није бавила конкретно биохемијом, али је генерално на подручју хемије  помјерила границе, чиме је инспирисала многе младе умове“, истиче Милица.

Наставља да је готово свакодневно проводила 11 часова у школи, те да је посљедично, како каже, хтјела то или не, морала запоставити свој друштвени живот и остале ваншколске активности.

„Оно што је то додатно отежавало била је честа критика мојих пријатеља из разреда, али и породице која се жалила како више времена проводим у школи, него у кући с њима“, каже Милица и додаје да се упркос свему трудила да се фокусира на свој циљ, те да занемари „каменчиће спотицања“ које је налазила на путу, што се свакако показало као успјешно.

Милица, иако врло талентована и музички образована, не потиче из породице музичара. За њено музичко усмјерење заслужан је породични пријатељ, који је када је Милица имала пет година препознао њен таленат и предолжио јој да се учлани у  хор. Касније је, такође, на његово инсистирање уписала Школу за основно музичко образовање у Источном Сарајеву, коју је завршила као Вуковац.

„У мојој породици, у некој ближој прошлости која ми је позната, нико се није бавио музиком. Упркос томе, брат, сестра и ја имамо одличан слух“, каже Милица и наставља да јој је по завршетку основне музичке школе, било незамисливо да своје школовање настави без музике, због чега је одлучила да упише и средњу музичку школу. Међутим, са уписом факултета наставак њеног музичког образовања није био једноставан да се организује, због чега је одлучила да не уписује музичку академију.

Милица наглашава да је музика идаље у њеном животу, иако мало мање у професионалном облику.

Ковачевић стидљиво открива да током школовања, иако је ишла на такмичења и остваривала запажене резултате, никада није била такмичарски тип.

„Вољела сам да учим и да знам, али то нисам жељела да истичем и да се приказујем људима у том свјетлу“, објашњава Милица и додаје да је такмичење које јој је остало посебно урезано у сјећање због дружења и лијепе атмосфере било Републичко такмичење музичких школа 2019. године.

Члан је СПД „Слога“ од 2019. године. Већ три и по године, како каже, ужива у сваком одласку на пробу, гдје се напуни позитивном енергијом кроз пјевање и разговор са осталим члановима.

„Због короне, многе ствари у људским животима су се пореметиле, а једна од њих је био и хор. Један одређени период нисмо били у могућности да одржавамо пробе уживо. У овом неком „посткоронском“ времену трудимо се да се са пробама и наступима вратимо у темпо какав је био прије короне“, каже Милица, те додаје да су скорашњи наступи, од којих посебно  издваја изванредни Васкршњи концерт у храму Светог Саве на Врачару, указују на то да су на добром путу да остваре своје циљеве.

Ова успјешна дјевојка посебну љубав његује и према страним језицима. Течно говори енглески, а служи се француским и  словеначким језиком. На питање како је одлулчила да учи словеначки, каже да јој то није било у плану, због своје не баш значајне употребљивости.

„Када сам уписала факултет, пријатељица ми је предложила да се пријавимо за похађање словеначког језика као факултативног предмета на Унивезитету у Сарајеву. Мени се то учинио као интересантан приједлог, те сам одлучила да покушам. Временом сам схватила да се нисам покајала, јер сам као добар студент успјела добити стипендију за похађање двоседмичног Семинара словеначког језика, културе и књижевности у Љубљани, који ми је донио једно предивно и незаборавно искуство“, објашњавана Милица, и додаје да се са семинара вратила прошле седмице, те да је још под лијепим утисцима.

Милица, иако велики љубитељ и познавалац музике, језика и друштвених наука, ипак је врло задовољна студијским програмом који је изабрала, те је одлучна да тиме жели да се бави.

Објашњава да је биохемија област која захтијева креативност, те да увијек постоји простор да се усавршава и открије нешто ново, јер је наука таква да се константно развија и да напредује.

Када је ријеч о музици врло свјесно објашњава да ће она увијек бити присутна у њеном животу, те да идаље није касно да удлучи да упише и музичку академију.