- Наравно да сам незадовољан резултатом СДС-а на протеклим изборима, али, искрено, то ме није изненадило. Ко озбиљно прати политичка дешавања у Републици Српској могао је да претпостави лошији резултат СДС-а у односу на нека прошла времена. Много је разлога за то. Не желим да се ово протумачи као „накнадна памет“, али ћу подсјетити на то да сам ја, али и други озбиљни људи у СДС-у након претходних изборних пораза говорио о томе – отпoчео је разговор за "Моју Херцеговину" предсједник Главног одбора Српске демократске странке и начелник Теслића Милан Миличевић.

Миличевић је један од оних људи у СДС-у који је спреман да отворено говори о проблемима у странци и болним изборним резултатима.

- Предлагао сам тада да након озбиљне анализе изборних резултата сагледамо реално могућност опоравка странке, донесемо план за будуће дјеловање које би подразумијевало спуштање до мјесних одбора одакле треба да крене консолидација. То никада није на прави начин урађено. Урађено је управо супротно, рађено је стихијски, уз превише компромиса разних врста. Резултат тога је стални губитак страначке инфраструктуре што је резултирало трендом пада подршке СДС-у. Свака добронамјерна критика стања у странци дочекана је као покушај урушавања странке и неких појединаца, а „критичари“ су често проглашавани издајницима. Вријеме је показало ко је био у праву, нажалост.

Да ли сте очекивали бољи резултат, нарочито у Крајини ?

Бољи резултат сам желио, али га је због унутрашњих слабости које сам претходно навео било нереално очекивати и у Крајини гдје такође очигледно постоји наставак тренда пада изборног резултата СДС-а. Појединачна персонална освјежења у појединим општинским и градским одборима у Крајини очигледно нису била довољна да би се оствари бољи резултат, јер мора да постоји озбиљан тимски рад, појединци нигдје не могу сами направити резултат. Поново ћу нагласити важност најбитнијих људи, а то су активисти на терену, људи у мјесним одборима, то је наша снага коју смо имали, а коју смо занемарили. И они су изгубили вјеру у СДС. То морамо да вратимо.

Очекујете ли да предсједник странке поднесе оставку након што је изгубио у трци за српског члана Предсједништва БиХ?

Ово је питање за предсједника странке. Мислим да није важно шта ја или неко други очекујемо. У сваком случају странци слиједе редовни унутарстраначки избори на свим нивоима који ће бити прилика за ново руководство да нађе права рјешења за будуће политичко дјеловање странке. Оно што је најважније, Српска демократска странка нити њено руководство, садашње, а ни будуће, више нема право на подјеле. Морамо остати јединствени, уз све болне потезе које нам слиједе. Ту прије свега мислим да интерес странке мора бити изнад личног, али прије свега је интерес народа Републике Српске.

Колико непрестани изборни порази штете СДС-у?

Изборни порази несумњиво штете странци, јер странка није знала извући поуке из пораза и реорганизовати се да би била боља и јача. Осим изборних пораза велику штету је странци донијела и лоша кадровска политика и форсирање погрешних људи на погрешним мјестима. Сјетите се само читаве плејаде страначких функционера који су напуштали странку и постизали договор на политичкој тржници, а након „личних побједа“ које им је обезбиједила Српска демократска странка. Ни једна друга политичка партија не би преживјела оно што смо ми. Још није касно да извучемо поуке и пробудимо се.

Зашто се ти порази дешавају из изборног циклуса у изборни циклус?

О свему овом сам говорио и раније, а посебно на страначким органима. Затварамо се у уске кругове истомишљеника умјесто да се отварамо и да ослушкујемо народ. Не ради се квалитетна и стручна анализа изборног резултата, не доносе се одговарајуће мјере за консолидацију странке, води се јако лоша кадровска политика, оптужују се људи на терену за лоше резултате, а порази се не дешавају због активиста СДС. Они су оно највредније што имамо. На овај начин се губи страначка инфраструктура по којој је СДС био раније познат. С друге стране, постоји један број општинских и градских организације које су добро организоване захваљујући локалним страначким лидерима који су одличан примјер. То су локалне заједнице у којима су начелници из СДС-а.

У јавности се понекад чује теза да је СНСД-e преузео националну реторику СДС-а. Да ли је то тачно?

Прије бих рекао да је СНСД-e довео националну реторику на веома примитиван ниво који није примјерен одговорном односу према националном интересу српског народа у Републици Српској. То што данас називају „национална реторика СНСД-а“ је обична популистичка предизборна реторика која је депласирала многа важна питања попут референдума по било којем националном питању.

Није битна национална реторика, важна је перспективна будућност народа, јер је економска сигурност услов за слободу и задовољство људи који живе у Републици Српској. Тим питањима се нико не бави на озбиљан начин. Патриотизам се не показује реториком, већ конкретним политичким потезима, али само када је то реално потребно. Нација се брани другачије. Нисам за националну политику само када треба скренути пажњу са озбиљних животних питања.

Зашто опозиција годинама не може да заустави изборну крађу?

Опозиција може у великој мјери спријечити изборну крађу ако препише рецепте из Теслића који је то питање апсолвирао на референдуму о опозиву начелника општине. Нудили смо тај рецепт, али ми се чини да то нико није озбиљно схватио. Увијек су се уважавала мишљења неких других који нису баш много ни имали додира са изборним процесима те тако нису ни у могућности да то спријече. Наравно да се по важећем Изборном закону не могу спријечити многе изборне манипулације. Веома једноставне и јасне измјене Изборног закона о којима сам више пута говорио омогућиле би демократске и поштене изборе, али изгледа да ни за тако нешто нема озбиљно заинтересованих, бар за сада. Надам се да ће се и то ускоро догодити.

Очекујете ли да контролно бројање гласова нешто промијени у односу на резултате избора које тренутно имамо?

Контролно бројање ће сигурно значајно измијенити резултат у односу на постојећи, али треба нагласити да то није суштина. Суштина је да се утврди низ неправилности и кршења закона који дефинишу изборни процес којих је јако много. Много је бирачких мјеста гдје су записници и стање у врећама намјештени и то је јавна тајна. Суштина је и да за те криминалне радње буду спроведене истраге и да буду подигнуте оптужнице против оних који су брутално кршили закон и да такви буду осуђени како се такве изборне крађе више не би понављале. Наравно, након доказаних неправилности треба да се понове избори на свим мјестима гдје су оне утврђене, али под нормалним условима и са неутралним бирачким одборима. Тек тада ћемо имати коначан и прави резултат предсједничких избора у Републици Српској. Можете само замислити шта би се све открило кад би се извршило поновно бројање за сва четири нивоа на протеклим општим изборима.

Уколико се потврди да је Додик побиједио на изборима, да ли би они који су први прогласили побједу у изборној ноћи требали да сносе политичке посљедице?

Политичке посљедице уопште нису важне. Имам осјећај да се ми увијек бавимо неважним питањима. Важне су посљедице по људе који живе у Републици Српској и БиХ који након сваких избора добију власт која се формира на основу изборних манипулација, а упоредо с тим и куповином посланика. И таква власт нам траје нове четири године, те се тако стално налазимо у зачараном кругу због којег се налазимо међу најсиромашнијим земљама у свијету. Не занимају ме уопште политичке посљедице и ко ће их сносити, занима ме животни стандард у земљи у којој живимо.

Да ли је опозиција погријешила када је одлучила да не кандидује Небојшу Вукановића за српског члана Предсједништва?

То је хипотетичко питање и могли бисмо постављати много таквих питања. Колико ја знам, то никада није било на дневном реду званичних састанка опозиције, а ни на било којем састанку органа СДС-a, те о томе не бих ни да дајем свој суд. Оно што је сигурно је да је Небојша Вукановић један од популарнијих политичара у Републици Српској, а свакако један од најискренијих опозиционара.