Дом Мијановића у требињском насељу Виногради пун је дечијег смијеха и граје, које повремено прекине плач најмлађих, који су рођени на Михољдан.

Милијан и његова супруга Сандра прије три године су добили двије дјевојчице, а овог октобра на свијет су дошли дјевојчица и дјечак. Родити два пута близанце у три године можда и није толико необично, али Мијановићи су након десет година борбе са стерилитетом добили Николију и Никодину.

Дјевојчице су на свијет дошле након прве вантјелесне оплодње, а када су одлучили да поново покушају добили су Симону и Радослава, такође из првог пута.

- Цијелу деценију смо покушавали да имамо дјецу. Сви љекари су говорили да немамо препрека да се остваримо као родитељи, али, једноставно, није ишло. Након посљедње лапароскопске интервенције љекар нам је рекао да пробамо још годину дана, а ако не дође до трудноће, да идемо на поступак вантјелесне оплодње - почиње своју причу мама Сандра.

Два срца

Каже да су убрзо схватили да вријеме пролази и да немају шта више чекати, па су након четири мјесеца ушли у поступак вантјелесне оплодње у Бањалуци.

- Сами смо одлучили да кренемо тим путем. Јавили смо се Удружењу „Бебе“ у Требињу, гдје смо добили сва упутства. Отишли смо у Бањалуку и прва вантјелесна оплодња је била успјешна. На првом прегледу љекари су чули само једну бебу, али већ наредног дана куцало је још једно срце. Било је и среће и стрепње. Све се добро завршило, дјевојчице су се родиле живе и здраве - наставља Сандра.

Мијановићи кажу да су увијек жељели да имају бројно потомство, као њихови преци.

 - Моја једна бака је родила четворо, а друга петоро дјеце. Гледала сам како се брину једни о другима и пожељела да имам бар троје дјеце. Кад смо били на другој вантјелесној оплодњи одмах смо се одлучили за два ембриона - каже поносна мајка.

Заборавио да вози

Сандра прича да никада нису размишљали о полу дјетета, али када су сазнали да ће се родити и дјечак њен супруг је прокоментарисао да ће и мама имати дијете за себе, пошто су дјевојчице његове.

Милијан признаје да је сваки слободан тренутак са својим старијим дјевојчицама, које се од њега не одвајају, а највише воле да их тата води у град. 

- Многи не вјерују колико је очевима тешко - каже са осмијехом и прича анегдоту када се први пут остварио као отац.

„Професионални сам возач, а моја супруга се први пут породила у Фочи. У Билећи сам сазнао да сам добио двије дјевојчице и више нисам знао возити. Довезао сам некако до Гацка, код Сандрине породице, и замолио их да ме повезу до Фоче“, каже он.

Рођендан

Док је мама била у породилишту с млађом сестром и братом, Николија и Никодина су прославиле трећи рођендан.

Кажу да им је мама мало фалила, али се тетка потрудила да све буде у најбољем реду, да буде рођенданска торта и да дувају у свјећице.

Сандра прича да јој је било мало необично у породилишту док су њене старије дјевојчице славиле рођендан, али да је знала да им ништа неће недостајати.

- Кад сам дошла кући обрадовале су се и брзо схватиле да су стигле и двије бебе. Николија хоће да помаже мами, доноси пелене, опомиње ме да бебе плачу - док нас Никодина још помало „кулира“, објашњава ова храбра жена.

Мијановићи кажу да дјецу није тешко одгајати када се све добро организује.

- Боримо се сами. Кад нам било шта затреба ту су баба и тетка. Увијек се нађе још руку да нам помогне - причају срећни родитељи.

Први у Републици Српској

Мијановићи су први пар у РС који је успио да из двије вантјелесне оплодње, које финансира Фонд здравства РС, два пута добије близанце из првог покушаја.

Захвални су Фонду, Удружењу „Бебе“ и љекарима клинике у Бањалуци, који су им им након деценије борбе помогли да се остваре као родитељи.

Свим паровима који имају проблема са стерилитетом препоручују да не чекају много, него да покушају с вантјелесном оплодњом.

Предсједница Удружења „Бебе“, Снежана Мисита, поносна је што су Милијан и Сандра успјели да постану родитељи четворо дјеце. Подсјећа да је Удружење за 10 година рада добило 136 беба у источној Херцеговини.