Миломира Грбовића бака је чула како умилним гласом пјева на чесми. Годинама касније, исти тај дјечак постао је музичка звијезда и полуфиналиста такмичења "Никад није касно".

Да крв није вода доказала је и прича Миломира Грбовића из Рогатице. Послије родног Горажда и завршене основне музичке школе, Миломир Грбовић се са породицом преселио у Рогатицу и почео да ствара своју музичку каријеру.

Његов таленат је препознао његов отац који је био дугогодишњи пјевач и он га је увео у фолклор, пјевање и свирање хармонике. Чак и када су се друга дјеца играла напољу Миломир је морао да свира, а тек када би завршо задане вјежбе на хармоници отац га је пуштао да се игра.

У разговору за портал "Катера", Миломир је рекао да је управо свирајући хармонику зарадио и први џепарац, а да је сада већ давне 1999. године пустио  глас и освојио срца публике.

Овај музичар познат је под надимком Жути, а како је сам навео, вођа фолклорашког клуба у Рогатици Миленко Кушић додијелио му је овај надимак.

Присјећајући се тог времена, наш саговорник је испричао како је изгледао његов пут до првих свирки.

- На наговор комшије почео сам да радим у његовом кафићу. "Стефани" је био моја прва станица на којој сам имао такозвано „ватрено крштење“ – пјевао сам и свирао. У том локалу сам са својих 19. година први пут свирао са познатом личношћу, а то је била Маја Маријана и остале музичке звијезде. Затим ми се отворила могућност да почнем свирати и пјевати у чувеном "Наполеону" у Вишеграду гдје сам провео двије и по године, а затим је све кренуло узлазном путањом - присјетио се он.

Рад и труд довели су га до сарадње и са "Гоци бендом" и "Екстра бендом", па је од 2000. до 2008. године наступао са првим, а потом и са другим бендом.

Након богатог музичког искуства Миломир 2014. године одлучује да оформи свој бенд, како он каже „по себи“.

-  Имам екипу са којом радим све прославе. Тражио сам људе који ће се уклапати са мном и са мојим музичким способностима и до дана данашњег ми радимо заједно - истакао је он.

Годинама, упознао је бројне пјеваче и добијао понуде за сарадњу, али је, како он каже, “посла и овако било доста“.

Временом је услиједило и његово најбоље искуство у музичким водама, а то је учешће на такмичењу "Никад није касно". Каже, испунила му се велика жеља.

- Толику сам жељу имао да се пријавим на то такмичење, али је праг година био 45 година. И, прошле године ја напуним 45 година и моје друштво ме наговори да се пријавим. Било је у оптицају да се сам пријавим или да ме они пријаве, уз реченицу „ако ми будемо писали биографију, готов си“. И тако, одлучио сам да пробам и да се окушам и у тим такмичарским водама. У мају сам послао све податке, пошто је пријава онлајн, и речено ми је да ћу добити позив у августу. У августу звони телефон и ја добијам обавјештење да сам примљен у такмичење. Тада ме је све пресјекло, трема је кренула и кроз главу ми је прошло „јаоо, шта урадих“ - испричао нам је кроз смијех.

Послије сазнања да је примљен у такмичење услиједио је и кастинг.

- Она црвена столица, у мени трема као на свакој свирци. Ту трему ја називам `трема одговорности`- додао је Миломир и наставио:

- Био сам више пута на телевизији, али све је то било по пар минута и ни налик овоме, ово је посебан осјећај.

Фото: Уступљена фотографија

Миломир је својим искуством разбио и предрасуде многих људи о познатим личностима такмичења "Никад није касно".

- Мислио сам да је то све на сцени другачије, него иза малих екрана, али сам се разувјерио. Жика Јакшић, онакав какав је на сцени, такав је и у животу, као и остатак екипе. Највећи утисак ми је оставио Жика који нас је све ораслопожио прије настипа, шалио се са нама, све нас опустио. Сама организација ме одушевила и све што ми не видимо на телевизији. Толико је то комплексан процес, то је буквално машинерија - рекао је он.

Признаје, прижељкивао је само двије емисије, али Бог је за њега имао неке друге планове.

Наступ са кћерком Дуњом, која је иначе завршила основну музичку школу за клавир, остао му је као најдражи наступ у такмичењу.

То вече му је „срце било као Русија“, каже.

- Убједљиво најљепши наступ ми је био са кћерком. Једино чега сам се плашио јесте трема и само сам гледао ко ће се први онесвијестити, Дуња или ја - додао је опет кроз осмијех наш саговорник и испричао да је то био други пут у животу да је његова кћерка узела микрофон у руку.

Фото: Уступљена фотографија

- Нисам је форсирао, само сам дошао кући и питао ко ће са мном да пјева, и  старија кћерка је изразила жељу да то буде она. Моја млађа ћерка иде у основну музичку школу за виолину и није искључено да ће и она некад засијати на сцени са мном - рекао је Миломир.

Породица му је највећа подршка. Жена и кћерке брину о његовом сценском изгледу и покрету и на томе им је бескрајно захвалан. И тако до полуфинала.

- Да ми је неко на почетку понудио полуфинале објеручке бих га прихватио. Није ми жао што сам испао, али увијек сам гледао да је квалитет могао бољи бити. Ја поштујем одлуку жирија и сматрам да они чују боље од нас, јер ипак су читав живот у тим водама - навео је овај Рогатичанин.

Признао је и да му је без такмичења необично.

-  Урадио сам већ тај један кавер за пјесму „Пијеш, сине“ у сарадњи са бендом Никад није касно. У наредном периоду ћу гледати да то промовишем на телевизијама, а у осталом „никад није касно“, неко то касније уради, неко раније, али све у свему, ја увијек кажем „оно како ти је Бог рекао, тако ће и бити“. Не требају ми ни толико телевизије, ни емисије, ни да будем звијезда нека, ја имам довољно посла и овако и волим да радим са познатим народом, нашим народом. На Сарајевско-романијској регији сам зарадио пензију, тако да остајем да радим и на овом крају - одлучан је он.

Концерт у Рогатици

У склопу "Преображенских дана" 13. августа ће на Стадиону малих спортова бити уприличен концерт овог музичара.

- Пјевати испред свог народа велика је одговорност. Најбоље дане сам провео у Рогатици, својих 28 година живота - рекао је он.

На концерту ће наступити и Маја Јефтић, Јован Рацковић и Маријана Делића, као и Марко Јанковић Блек.

- Биће ми част и задовољство забавити моје Рогатичане и људе из околине - рекао је он.

За крај разговора смо га питали да ли постоји могућност да на његовом првом концерту запјева и нека од његових кћерки.

- Није искључена та опција, али свкако нећу да их притишћем. Уколико буде расположена нека од њих, ја бих то много волио. Част би ми била! - закључио је он.

Пише: Димитрија Рајак