Професор социологије Биљана Милошевић Шошо изјавила је Срни да је похвално што је у Републици Срспкој формиран Регистар лица правоснажно осуђених за сексуалне злоупотребе и искориштавање дјеце, јер је ријеч о најосјетљивијој популацији које су жртве патолошког чина.

Милошевићева сматра да треба подржати сваку мјеру која се предузме с циљем спречавања појава сексуалног злостављања дјеце, те да треба водити рачуна о траумама које усљед насилничког чина остају дјеци.

- Претпостављам да се само они који имају подршку породице и васпитно-образовних институција усуђују пријавити као жртве - рекла је Милошевићева.

Према њеним ријечима, број жртава сексуалног насиља према дјеци, али и одраслим особама, поготово женама, сигурно је и већи, јер се жртве због норми и ставова окружења често не усуђују и плаше пријавити насилни чин.

Она је рекла да су валидни и похвални подаци да је у Републици Српској са популацијом од 1.170.342 становника према посљедњем попису, лани евидентирано шест силовања од укупно 86 кривичних дјела полног интегритета, те кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјеце, док су подаци за 2019. годину показали да у ЕУ на милион становника буде око 300 силовања.

Милошевићева је рекла да нису ријетке и злоупотребе када је ријеч о пријавама сексуалног насиља, као и да су за такве ствари прописане јасне мјере којима се може стати у крај оваквој проблематици.

Извршни директор бањалучке Фондације "Удружене жене" Горица Ивић изјавила је Срни да је мања опредијељеност жртава да пријаве сексуално насиље, као и да се насиље често не пријави одмах, што отежава процесуирање дјела и санкционисање починиоца.

Ивићева је рекла да је Фондација 2021. године провела онлајн анкету о опшем информисању о сексуалном насиљу и узнемиравању у јавном простору на узорку од 494 испитаника, од чега 490 жена и четири мушкарца.

- Резултати анкете показали су да је 70 одсто испитаника изјавило да је било изложено сексуалном узнемиравању у јавном простору, док се само 21 одсто испитаника обратило за помоћ некој од релевантних институција или блиских особа. Од тог броја, 11 одсто испитаника је пријавило дјело полицији - истакла је Ивићева.

Говорећи о сексуалном насиљу над дјецом, Ивићева је нагласила да је друштво осјетљивије на ову проблематику, него када је ријеч о одраслим особама.

Према њеним ријечима, већи је број евидентираних дјела сексуалног насиља над дјецом због реакције родитеља, просвјетних и социјалних радника, те других стручњака који пријаве те случајеве.

Ивићева каже да када су жене жртве, врло често се створе предрасуде да су на неки начин саме допринијеле извршењу и да су могле избјећи сексуални напад.

- Требамо остати посебно осјетљиви на сексуално насиље над дјецом, али се исто тако требамо запитати зашто нисмо осјетљиви на сексуално насиље над женама и дјевојкама, које се најчешће појављују као жртве - закључила је Ивићева.

Министарство унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске евидентирало је прошле године укупно 60 кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјетета, рекла је Срни начелник Одјељења за односе са јавношћу МУП-а Мирна Миљановић.

МУП је лани евидентирао и 26 кривичних дјела против полног интегритета, и то шест силовања, 15 полног узнемиравања, два кривична дјела обљубе над немоћним лицем, два навођења на проституцију и једно кривично дјело полна уцјена.

Дакле, у Српској са популацијом од 1.170.342 становника према посљедњем попису, евидентирано је укупно 86 кривичних дјела против полног интегритета, те кривичних дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјетета. Из МУП-а су нагласили да су сва ова кривична дјела расвијетљена.

Према подацима Евростата, у ЕУ у 2019. години 55 од 100.000 жена биле су жртве сексуалног напада, а 28 од 100.000 жена биле су жртве силовања. Стопе су биле знатно ниже за мушкарце, 10 на 100.000 мушкараца су били жртве сексуалног напада и три од 100.000 силовања.

Демограф Стево Пашалић изјавио је Срни да је Република Српска традиционално друштво које држи до вриједности породице и брака, те да су кривична дјела против полног идентитета и даље заступљена у минималном проценту.

Пашалић је рекао да је Република Српска, посматрајући развој становништва и демографије, далеко позитивнија него западне и земље ЕУ.