Укупни мјесечни трошкови четверочлане породице у БиХ у јулу ове године износили су 2.977 КМ и за 209 марака су већи него годину раније.
Све горе
И даље највећи дио износа мјесечне потрошачке корпе, 43,74 одсто, односи се на прехрану, а потом становање и комуналне услуге, одјећу и обућу, образовање и културу, хигијену…
Просјечна плата у ФБиХ износи 1.384 КМ и покрива мање од половине мјесечних трошкова, а минимална, која по одлуци Владе ФБиХ за ову годину износи 619 КМ, довољна је тек за петину потрошачке корпе.
Након ових података Савеза самосталних синдиката БиХ суштинско питање је како уопше преживљавају стотине хиљада незапослених и грађана с мјесечним примањима испод 1.000 КМ.
Грађани БиХ не живе, већ преживљавају, каже Гордана Булић из Клуба потрошача Тузла.
– Од пандемије коронавируса имамо стална поскупљења, посебно основних прехрамбених производа, па се заиста човјек пита како људи успијевају да преживе. С друге стране, цијене других роба за домаћинство стагнирају, нуде се кредити, што значи да грађани одгађају све што могу одгодити. Куповину машине за веш, миксера, пегле…, јер оно што зарадимо поједемо. Тешко да је и довољно, посебно породицама с више дјеце – додаје Булић.
Иде у неповрат
Професор Интернационалног Burch универзитета Санел Халилбеговић каже да БиХ нема ни социјалну карту свог
становништва, све мјере пласирају се “офрље” и популистички, па је тешко дати одговор на ово питање.
– Кад човјек има 1.000 КМ, све што није везано за пуко преживљавање иде у неповрат. Дугорочни проблем диспаритета између примања и цијена је генерацијско затупљивање, непостојање културног уздизања и навике да одете у позориште, на промоцију књиге или у умјетничку галерију. То је мисаона именица већ сада. Као држава заглупљујемо, а то владајуће структуре и желе. По теоријама Дејвида Рикарда из 18. вијека, кроз тзв. закон челичне наднице остаје довољно новца само да се стави нешто у уста и то је то – истиче Халилбеговић.
Данас и прије пет година
Праве размјере удара на животни стандард грађана најлакше је илустровати просјечним цијенама основних животних намирница данас и прије пет година.
Поскупљења су изражена у десетинама процената. Поређење цијена најбољи је показатељ, преноси Дневни аваз.