Мирном шетњом у Улици Хамдије Крешевљаковића, бившој Добровољачкој улици у Сарајеву, уз полагање цвијећа и вјерским поменом обиљежене су 32 године од злочина у овој улици.

Најприје је у Цркви Светог великомученика у Источном Новом Сарајеву служен парастос, одакле су кренула два аутобуса, уз велике мјере обезбјеђења, ватрогасци и хитна помоћ.

Фото: katera.news

Траса којом су се кретали аутобуси из Источног Сарајева била је затворена за саобраћај, а све је прошло без инцидената.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић рекао је да је однос власти у ФБиХ према Србима недопустив, те да Срби морају одавати почаст својим жртвама, сјећати их се и говорити истину о сукобима из протеклог рата.

Подсјетио је и да за тај злочин нико није одговарао, као и да је ЈНА у то вријеме била једина легитимна војна сила на територији БиХ, те да се злочин у Добровољачкој догодио 2. и 3. маја, иако је 26. априла у Скопљу постигнут споразум о мирном повлачењу Војске ЈНА са територије БиХ.

- То говори о моралу, о већ припремљеним стварима које су биле неизбјежне од тадашњих муслиманских снага, то су `Зелене беретке`, Територијална одбрана и ко зна колико је било паравојних формација. Упркос постигнутом договору, Дом ЈНА је нападнут 2. и 3. маја и тад су већ почеле прве жртве, прије тога неколико дана, 22. априла војници који су остали у квару у војном транспортеру су извучени, убијени и до данас њихови посмртни остаци нису нађени. Трећег маја, када се по договору војна колона повлачила, нападнута је и опет су почињени страшни злочини - навео је Егић, истичући да све то говори о односу тадашњих муслиманских власти према свему што је било српско, према свему што је представљало симбол Југославије и Срба на овим просторима.

Фото: katera.news

Предсједник Борачке организације Републике Српске /БОРС/ Радан Остојић затражио је од правосудних институција БиХ да буду кажњени и починиоци и наредбодавци гнусног злочина у Добровољачкој улици.

- Данас смо се окупили, по ко зна који пут, да првенствено одамо почаст невино настрадалим жртвама у Добровољачкој улици и да по ко зна који пут упитамо да ли су ови људи настрадали насилном смрћу, односно да ли их је неко убио или су умрли природном смрћу? Очигледно је да их је неко убио – категоричан је он.

Анђелко Носовић, предсједник Савеза логораша Републике Српске, нагласио је да је злочин у Добровољачкој улици био подмукао и као такав и данас представља мрљу на међународној заједници и правосуђу БиХ.

- Међународна заједница је покровитељ тога, заједно са овим нашим домаћим издајницима који су то урадили. Она, као ни правосуђе БиХ не подузимају апсолутно ништа да би починиоци били откривени или кажњени - рекао је Носовић.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић подсјетио је и на, како каже, прве злочине над припадницима ЈНА, извршене на Бистрику на данашњи датум 1992. године.

- Након тога услиједио је злочин у Великом парку, те немили догађаји 1. и 3. маја исте године – рекао је он.

Он је исказао незадовољство што починици нису још одговарали, али и због чињенице да правосудни процеси везано за дешавања из маја 1992. године теку у недоглед.

- Зато што не гајимо наду да ће правосудне институције обавити посао онако како би требало, Републички центар ће ове године промовисати публикацију која се односи на цјелокупне догађаје. Ријеч је о публикацији која ће обухватати сва дешавања над припадницима Југословенске народне армија у априлу и мају 1992. године у Сарајеву - рекао је Нуждић.

Слободан Бојанић је био припадник ЈНА у колони која је 3. маја 1992. године нападнута.

- Био сам пред крај колоне, ту испод самe команде. Колона је стала, опколили су нас, истјерали напоље, поваљали по улици и пуцали – присјетио се он.

Како каже, данас је у Добровољачкој улици да ода почаст својим погинули друговима, истичући да је крајње вријеме да починиоци за овај злочин одговарају.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, 2. и 3. маја 1992. у Добровољачкој улици погинуло је и убијено најмање 28 припадника ЈНА.

Обиљежавању су присуствовали чланови породица страдалих, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, посланици у Народној скупштини Републике Српске и представници Српске у институцијама БиХ, као и представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и начелници општина у саставу града Источно Сарајево.

Случај "Добровољачка", како се колоквијално назива злочин паравојних муслиманских формација и радикалних исламиста над припадницима ЈНА у Сарајеву маја 1992. године, широј јавности и послије 32 година представља непознаницу, а овај предмет још није добио судски епилог.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, 2. и 3. маја 1992. погинуло и убијено најмање 28 припадника ЈНА.

ЦЈБ Источно Сарајево 2005. године поднио је кривичну пријаву против 15 лица осумњичених за овај злочин, али је Тужилаштво БиХ тек у новембру 2007. године покренуло истрагу.

Међутим, међународни тужилац у БиХ Џуд Романо донио је у јануару 2012. године одлуку о обустављању истраге.

Правосуђе Србије за злочин у Добровољачкој улици теретило је и преминулог генерала тзв. Армије БиХ Јована Дивјака, који је био ухапшен у Аустрији 2011. године по основу потјернице из Србије, али је аустријски суд тада одбио да га изручи Србији.

Пред Судом БиХ за стријељање осам припадника ЈНА у Великом парку вођен је поступак против команданта Специјалне јединице МУП-а РБиХ Драгана Викића, помоћника министра унутрашњих послова РБиХ Јусуфа Пушине, те Нермина Узуновића и Младена Човчића, али је Суд БиХ 21. априла 2022. године донио ослобађајућу пресуду за све оптужене у овом процесу.

Тужилаштво БиХ 20. новембра 2018. године донијело је наредбу о поновном отварању истраге у предмету "Добровољачка" и Суд БиХ је у мају 2022. године потврдио оптужницу против 10 лица, међу којима је и Ејуп Ганић, као члан Предсједништва РБиХ, која их терети за ратни злочин против цивилног становништва, ратни злочин против рањеника и болесника, ратни злочин против ратних заробљеника и противправно убијање и рањавање непријатеља.

Суд БиХ је у децембру 2022. године потврдио оптужницу за овај злочин и против Керима Лучаревића.