Мирослав Лаловић из Трнова професор је Пољопривредног факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Осим тога, велики је љубитељ паса и посједује малу одгајивачницу шарпланинаца. Како каже, љубав према овим животињама датира из најранијег периода његовог живота, из далеке 1966. године.

-Наиме, моји ујаци су били страствени ловци и увијек су имали по неколико расних ловачких паса. Пошто сам са родитељима често одлазио код њих у посјете, а становали смо сви у Калиновику, тако је и моје дјетињство било везано за псе. Ја сам их тада, долазећи код ујака, хранио и његовао- каже Мирослав.

У то вријеме, у Калиновику, родном мјесту Лаловића, већина  сеоског становништва бавила се овчарством, па су уз бројна стада оваца, често ишли и овчарски пси. Они су га, како каже, импресионирали својим појавом, величином и храброшћу, јер су увијек били спремни да изађу испред стада када би им се неко непознат приближавао и заштите га.

-То су тада били пси у типу шарпланинца и торњака. Нешто касније, почетком 80-их година имао сам прилику да се у кругу касарне бивше ЈНА у Калиновику сусретнем са чистокрвним шарпланинцима. Они су били службени пси који су се „школовали“ у тзв. ЦОП-у (Центар за обуку паса) у Нишу. Четири таква, расна пса шарпланинца, су се налазила и у гарнизону у Калиновику гдје су служили као чуварски пси. Захваљујући утиску који су оставили тада на мене ја сам пожелио да једног дана будем власник једног таквог прелијепог и моћног пса – шарпланинца- присјећа се Лаловић.

О кинологији, као озбиљној и обимној науци о узгоју расних паса, која се базира на познавању генетских вриједности различитих раса паса и примјени зоотехничких метода у њиховом узгоју, Лаловић је постепено учио. То упознавање са општом кинологијом у почетку је ишло кроз чланке из новина, часописа, књига, а касније је почео да посјећује изложбе паса широм бивше Југославије.

-Моје „информисање“ и спознаја свега што се тиче расних паса, озбиљније и у континуитету, траје више од 40 година. У мојим раним ‘кинолошким почецима’, који су били више неког општег типа, жеља ми је била да се што више информишем о псима, и да, када се за то укаже прилика, полажем испит за кинолошког судију- истиче Мирослав Лаловић.

Након одслужења војног рока Лаловић уписује Пољопривредни факултет у Сарајеву, Одсјек за сточарство. Истовремено постаје члан Кинолошког савеза БиХ (тада се звао Савез ловачких организација у БиХ) и упоредо почиње да стажира за кинолошког судију.

-С обзиром на то да сам у то вријеме био студент, а становао сам ван свог сталног мјеста боравка, нисам био у могућности да посједујем властитог пса. Али ето, моја велика љубав према псима ни тада није престајала и резултовала је континуираним стручним усавршавањем- говори Лаловић. Посјетио је више стотина изложби и других видова такмичења паса. Постоје изложбе у којима се пси оцјењују и такмиче у изгледу (екстеријеру) , али и у радним способностима, у зависности од расних предиспозиција (такмичење у раду службених паса, гонича, птичара, јамара итд).

-Ја сам тада посјећивао све те изложбе, некада на цијелом подручју бивше СФР Југославије, као што се каже „од Вардара до Триглава“. Све те изложбе и путовања, на која сам у том периоду ишао искључиво као посматрач, су ми остала у веома лијепом сјећању. Све то је умногоме допринијело да стално стичем нова, непроцјењива искуства и обогаћујем своје знање о псима- присјећа се професор Лаловић.

Након запослења, стекао је одређене услове да набави расног пса, и коначно му се остварује дјечачки сан да има властитог пса – расног шарпланинца. Било је то женско штене шарпланинца, поријеклом из једне успјешне одгајивачнице из Србије.

-Приликом избора легла, одмах сам знао да ћу се у будућности озбиљно бавити узгојем расе шарпланинаца, што је подразумијевало да ћу имати властити узгој, властита легла, и учествовати на изложбама и такмичењима паса. То је било неопходно и подразумијевало се, како би, у одређеном тренутку, могао процијенити гдје ми је мјесто у смислу квалитета паса које узгајам и путоказа којим треба даље да идем. Такође сам наставио размјењивати искуства у вези са узгојем паса са бројним одгајивачима- наводи Лаловић.

До сада је из његове одгајивачнице изашло много квалитетних паса који су оставили значајан траг у раси. Остваривали су бројне побједе на изложбама, како у БиХ, тако и у другим земљама у окружењу. То је, како каже Мирослав, велика сатисфакција за његово дугогодишње бављење узгојем ове расе и доказ да је у претходном периоду ишао исправним путем у узгоју шарпланинаца.

-Кинологија је за мене првенствено хоби, али је мој однос према узгоју паса максимално професионалан. Сва штенад из моје одгајивачнице нађу своје купце, а њих је у протеклих 20 година било много. Ипак, мени је најважније да штенад из нашег узгоја дођу у праве руке, код озбиљних и одговорних власника, који ће им посветити адекватну пажњу и његу, да би касније, када одрасту показали своје право лице и свој пуни генетски капацитет који су добили од својих родитеља. На тај начин се успјешно финишира мој рад и врши исправна пропаганда и унапређење расе- додаје Лаловић.

Лаловић каже да је за овај ,,посао“ најважнија је љубав, велика и бесконачна, као и у сваком послу. Потребно је наравно имати и материјална средстава неопходна за правилну исхрану, његу, ветеринарску превентиву (вакцинацију, чиповање, евентуално лијечење и сл.), одлазак на изложбе, као и одговарајуће смјештајне услове (боксеве, воду, струју). Наравно, уз све то је потребно одговарајуће знање да се све то увеже и укомпонује у успјешну и складну цјелину.

Мирослав Лаловић је по звању ванредни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Источном Сарајеву на групи сточарских предмета. Ипак, те обавезе га не спречавају да се у потпуности посвети свом хобију.

Имам обавезе, у смислу наставног процеса. Како станујем у Трнову, свакодневно путујем на релацији Трново-Источно Сарајево-Трново и то ми представља проблем у смислу издвајања времена за путовање. Међутим, пронађем времена и за псе. Свакодневно само ја храним своје псе, његујем их: четкам, изводим у шетњу, одгајам штенад, путујем на изложбе. У неким тренуцима ми у помоћ притекну чланови породице (син и кћерка), када сам ја физички одсутан. Ако се заиста нешто жели квалитетно обавити, уз велику љубав и велика одрицања , успјеси су могући.

Тренутно у одгајивачници Лаловић има 6 паса. Од тога су 4 велика пса и 2 пса млађе узрасти ( 4-6 мјесеци). Што се тиче даљих планова у смислу броја паса, реални смјештајни капацитети одјајивачнице су негдје око 10 великих паса.

-Поента узгоја и селекције и није у претјерано великом броју паса у одгајивачници, већ у њиховом квалитету и генетском потенцијалу. Ја сматрам да тренутно посједујем веома квалитетне пце, али ћу и даље наставити усавршавати расне карактеристике и подизати ниво квалитета паса властистог узгоја.То се постиже циљаним и планским парењем мужјака и женке. У том смислу ја планирам један број својих женки водити на парење код других одгојивача, који такође имају квалитетне псе, а који својим особинама и квалитетом одговарају квалитету мојих женки. Из таквих легала увијек планирам оставити по неко штене у одгајивачници за себе, ради потенцијалног подизања квалитета паса- каже Лаловић.

 У овој малој одгајивачници тренутно се налази једнан изузетно квалитетан мужјак Лео, који је стар тек нешто више од двије године, а који је већ постао шампион БиХ у љепоти. То је изузетан успјех. У наредним парењима Леа са неким женкама из одгајивачнице, али и са квалитетним женкама других одгајивача, нада се Лаловић, успјеће да добије још неког квалитетног мужјака који ће наслиједити добре карактеристике оца, па их можда у неким сегментима и превазићи. То је сљедећи циљ за будућност. Висок, али нада се професор, ипак достижан.