Митрополит дабробосански Хризостом освештао је данас обновљени Храм Светог Николе у Фочи, који је изнутра био прилично оронуо, а на дан када је заједно са општином прославио крсну славу засијао је пуним сјајем.

Стара фочанска црква подигнута је 1857. године, за вријеме турске владавине, на узвишењу изнад града, у некадашњој Српској Вароши, а митрополит Хризостом истиче да је њена обнова историјски догађај, као што је то била и њена изградња.

Обраћајући се бројним вјерницима током славске архијерејске литургије, којој је претходио чин освећења, владика је навео да је обнова физичко васкрсење храма из његовог пређашњег стања, истучићи да је храм обновљен вјером, трудом, љубављу и залагањем свих парохијана.

Митрополит је навео да је велика радост и велики понос  што вјерни народ Фоче има два прелијепа храма- Светог Саве и Светог Николе, који је сада у потпуно другом издању, како то вјерни народ и заслужује.

Он је истакао да обновљени Храм Светог Николе има велику историјску улогу и значај.

- Храм Светог Саве јесте данас доминантан, али ово је историјски храм народа Фоче, парохија фочанских и овај храм мора да буде у истом сјају, истој љепоти, истом достојанству. Позивам вас да Храм Светог Николе не заборавите и не оставите зато што сада имамо Храм Светог Саве насред Фоче, али овај храм је ваша историја, ваша душа, ваша вјера и љубав, овај храм је мјесто гдје су се људи током година састајали, молили, освећивали, причешћивали и зато је веома важно да смо га обновили и да смо му дали овако лијеп сјај и љепоту, која мора бити на радост сваког Фочака и сваког ко уђе у овај храм - поручио је владика Хризостом.

Како је навео, храм је био угрожен, не само влагом, па је донесена одлука да се иде у обнову, јер се није могло дазволити да и даље пропада, да не би био доведен у питање његов опстанак.

- Храм је као и свако биће, и он исто као и човјек дотрајава, сва материја дотрајава, а храмови су од материје саздани и зато се у историји дешавају потребе да се обнављају, поправљају и чине бољима да би управо трајали вијековима, а овај храм треба да траје вијековима - рекао је дабробосански митрополит.

Владика је поручио вјерницима у Фочи да им име Светог Николе увијек одзвања у срцима и душама, да се увијек угледају на свог небеског заштитника, великог угодника Божијег, ревнитеља вјере и великог борца за чистоту православног учења.

Током славске литургије, митрополит Хризостом произвео је у чин протојереја старјешину Храма Светог Николе Милоша Самарџију.

Фото: radiofoca.com

Вјерници су са великом радошћу и усхићењем дочекали крсну славу под свододовима обновљеног храма.

- Храм је извенредан, види се да је обновљен, да је уљепшан, човјек се у њему пријатно осјећа и послије сваке литургије осјећа неку лакоћ, полет, неки занос. Било је доста донатора и поносна сам на овај храм, на ово велељепно здање, али и на моје суграђане - каже Фочанка Ранка Тодовић.

Миливоје Вилотић каже да му је испуњена животна жеља.

- Срећан сам што сам дочекао да се помолим Богу у обновљеном храму, који је заиста био оронуо и дотрајао - каже Вилотић.

Након што је у обновљеној цркви сломљен славски колач, услиједила је свечана литија улицама Фоче, да би славски колач потом био сломљен и у згради општине.

Начелник општине Милан Вукадиновић честитао је свештенству и вјерницима у Фочи крсну славу.

- Част ми је и  задовољство да смо наново осветили Храм Светог Николе, који је наш свјетионик и чувар вјере и у оним најтежим временима по српски народ, када су се наши преци окупљали око храма. Ово је историјски догађај за општину, као што је то прошле године било и освећење Храма Светог Саве, на понос свих грађана Фоче - рекао је Вукадиновић.

Начелник је поручио да је и у данашњим временима српски народ изложен многобројним притисцима и да попут предака сви Срби треба да буду окупљени и сложни око своје цркве.

У протеклих годину и по, у Храму Светог Николе урађена је рестаурација зидног сликарства, замијењене су електроинсталације, уведено је подно гријање, дотрајале камене плоче замијењене су мермерном облогом, у порти је обновљен систем одводних канала и проширен јужни улаз са новом капијом.

Зидови храма били су прилично оронули, на доста мјеста напукли и потамнили толико да се зидна орнаметика једва назирала, а сада су поново блистају и црква је изнутра много свјетлија него што је била. 

Пријатнијем угођају под сводовима храма старог 167 година допринијела је и уградња подног гријања. 

Канали за одвод површинских вода у порти били су зачепљени, вода и влага угрожавали су зидове храма, па је и тај проблем ријешен постављањем нових одводних цијеви.