Тешко да ће неко на географским мапама пронаћи село Калиманићи у општини Соколац на Романији. Смјештено у оном крајичку општине Соколац који се додирује границе општине Рогатица код села Закома, као да је нестало или се изгубило у историји и простору. А оно, ипак постоји.
Стари, могло би се рећи, средњовјековни пут као да одавно није видио аутомобиле и путнике на овој џади према Закому. Није у питању само село Калиманићи већ десетак заборављених српских села у овом дијелу Романије. Зашто је то тако? Тешко је на ово питање дати одговор, а не огријешити се у оцјени и процјени. Али, осјећај да је неко злонамјерно годинама и деценијама запоставио и предао нестајању тако богате и предивне котлине од Жљебова на западу до Калиманића на југоистоку изазива у објективном посматрачу срџбу и гњев. Некадашње школе које су имале по стотине ученика стоје празне и девастиране. Све народно и друштвено је уништено. А, прекрасна природа Соколовића и Калиманића и цијелог краја плаче и тугује. Ово, је мора се рећи, историјска срамота! Нека се свако пронађе!
Село Калиманићи посјетио је Његово високопреосвештенство господин Хризостом, архиепископ сарајевско-сребренички и митрополит дабросански. У пратњи Високопреосвећеног господина митрополита био је, између осталих, и јереј Дејан Бакмаз, парох паљански, који води порјекло из Калиманића.
Циљ посјете био је да погледа и одреди локалите за, ако Бог да, градњу будућег храма (можда и манастира) у Калиманићима.
На крају своје посјете Високопреосвећени је изјавио: ''Одушевљен сам љепотом не само села Калиманића, већ читавом овом ''рајском долином'', која ме неодољиво потсјећа на предивну Тесалију. Камене громаде у Соколовићима неодољиво ме потсјећају на Метеоре у Тесалији. Уистину, величанствено. Богу сам благодаран да сам данас овдје са оцем Дејаном како би расмотрили идеју о градњи цркве у овом селу. Ми се молимо Богу и светом Василију Острошком да овдје ''никне'' нови манастир. Нека буде воља божија, молитве и благослов Светог Василија Острошког!!!''
Аутор: Љетописац РаНиКо
Možete i u tim Kalimanićima fabriku umjesto crkve, vratio bi se narod na ognjišta. Pa kad selo zaživi onda crkvu podići, da ima ko u nju da ide.