Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом истакао је данас у Источном Сарајеву да се Трећи научни скуп "Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума–проучавање Чајничког јеванђеља" одржава под сјенком покушаја квазинаучника из Федерације БиХ /ФБиХ/ да се Чајничко јеванђеље отме из миљеа српске средњовјековне културе и припише некој непостојећој култури.
- Научни скуп одржава се у сјенци онога што је покушано и што се покушава из научних кругова ФБиХ, а то је да се Чајничко јеванђеље прикаже као такозвана босанска књига. То није никаква `босанска књига`, то је српско рукописно јеванђеље које је чувано и сачувано управо у кругу Српске православне црве /СПЦ/ и у Чајничу - истакао је митрополит Хризостом на отварању научног скупа.
Он је подсјетио да су српски народ и СПЦ можда и читав вијек, а од половине 20. вијека посебно суочени са проблемом и програмом отимачине културних добара и културе, наводећи да то није случај једног посебног подручја, него свих гдје су живјели или сад у мањем броју живе Срби.
- Ми као СПЦ смо чувари свега онога што су наши преци стварали и оставили и зато са задовољством морамо показати данас да смо у стању и да хоћемо да бранимо даље наше светиње и све оне вриједности које су нам оставили преци - поручио је митрополит Хризостом.
Према његовим ријечима, СПЦ се уз борбу против отимачине српских светиња и културних добара, непрестано бори и за очување националног идентитета српског народа од Хрватске, преко Црне Горе, Сјеверне Македоније до Косова и Метохије, у чему се не смије занемарити помоћ научне заједнице.
Митрополит дабробосански подсјетио је да се многи српски средњовјековни рукописи налазе у библиотекама широм Европе, али да га ни Срби нити СПЦ не желе отуђити.
- Поносни смо што се наши рукописи тамо налазе и чувају и што су регистровани - истакао је владика Хризостом.
Када је у питању Чајничко јеванђеље, митрополит Хризостом је рекао да је оно једно од најбитнијих за српски народ у БиХ и Републици Српској.
Наводећи да је, према неким научницима, Јеванђеље настало у средњем вијеку баш на тлу БиХ, митрополит је рекао да треба имати у виду да данашња БиХ и средњовјековна Босна нису исто.
Зато је, према његовим ријечима, данашњи скуп прилика да се почне дубока и дужа прича о средњовјековним споменицима српског народа у БиХ.
Поручујући да је наум српског народа и СПЦ да сачувају и одбране српско културно благо гдје год да је, митрополит Хризостом је рекао да је битно да се докаже колико је српски народ био значајан у средњем вијеку на овим просторима.
- Они који немају своју културу, а како неки народ може бити средњовјековни ако нема своје средњовјековне архиве, покушавају да отму оно што је наше национално и прикажу као своје. А ми кажемо: Ви покажите шта је ваше, ми ћемо поштовати, али морате поштовати оно што су српски народ, СПЦ кроз вијекове стварали, не само овдје, него свуда на Балкану, од Свете горе до Беча - нагласио је митрополит Хризостом.
Он је изразио посебно задовољство што се научни скуп одржава у Источном Сарајеву како би се потврдио идентитет српског народа на овом простору.
- Ово је културолошки и национални српски етнички простор - закључио је митрополит Хризостом и пожелио успјешан рад научног скупа.
Трећи научни скуп "Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља" са међународним учешћем организовали су Митрополија дабробосанска и Академија наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/.
Скуп траје до недјеље, 8. октобра.