Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је данас Свету архијерејску литургију поводом празника Светог свештеномученика Петра Дабробосанског, крсне славе града Источно Сарајево и храма у Војковићима који је посвећен овом светитељу.
Митрополит Хризостом је у пригодној бесједи честитао крсну славу свим вјерницима и грађанима Источног Сарајева, те пожелио да град и општине у његовом саставу напредују. 

/Ово је слава и успомена на свештеномученика и страдалника Петра Зимоњића Сарајевског, којег слави цијела Васељенска црква као пастира који је освједочио Бога и био вјерни слуга православном народу - поручио је митрополит Хризостом. 

Свечаности поводом крсне славе града почеле су синоћ свечаном академијом у Културном центру Источно Ново Сарајево на којој је Повељу града Источно Сарајево, која је ове године додијељена Влади Србије, предсједник градске Скупштине Мирослав Лучић уручио изасланику предсједника Владе Србије Зорану Ђорђевићу, док су најзаслужнијим институцијама и појединцима додијељена признања и захвалнице. 

Ломљење славског колача и славски ручак планирани су данас у 13.00 часова у свадбеном салону "Дар" у Источној Илиџи. 

Свештеномученик Петар /Зимоњић/, митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића, а рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године. 

Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године. 

Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија /Летице/ 
постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. године за митрополита ове епархије. 

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао је Петра за митрополита дабробосанског са сједиштем у Сарајеву, а званично је на тај положај, према тадашњој црквеноправној пракси постављен, указом краља од 7. новембра 1920. године. 

У Сарајеву је брзо постао омиљен међу народом. Стекао је углед и поштовање и код Хрвата и код муслимана. 

За његово вријеме у Митрополији дабробосанској подигнути су и освештани храмови у Какњу, Брези, Мокром код Пала, Хаџићима, Турбету и Кисељаку, црквена звона у Рудом, у новосаграђеној цркви у Брези, црквени торањ у Бугојну, звона и капела у Осојници код Зенице. 

Пред рат, у Новом Сарајеву подигнут је Храм Преображења Господњег, који је 8. септембра 1940. године освештао тадашњи патријарх српски Гаврило, уз саслужење митрополита Петра, владике жичког Николаја и других српских архијереја. 

Према подацима из 1935. године, Епархија је имала 81 цркву и капелу. 

По избијању Другог свјетског рата, митрополиту Петру савјетовано је да се склони у Србију или Црну Гору, али је то одбио, уз објашњење да је народни пастир, да га веже дужност и да жели да дијели и добро и зло са народом. 

Петар дабробосански досљедно је бранио православну вјеру и српско писмо пред њемачким Гестапоом. У том безочном нападу, посебно забрани употребе ћирилице, одлучну улогу имао је римокатолички свештеник Божидар Брало, усташки повјереник за БиХ. 

Митрополит Петар ухапшен је 12. маја 1941. године и заточен у затвор "Беледија", а 15. маја исте године отпремљен је у загребачки усташки логор Керестинец, гдје је обријан и одузета су му сва епископска обиљежја. 

Према једној верзији, Свети Петар Дабробосански убијен је у Јасеновцу, гдје је бачен у ужарену пећ за печење цигле, а, према другој, одведен је у Госпић, а онда је са још 55 православних свештеника бачен у јаму Јадовно на Велебиту. 

Свети архијерејски сабор 1998. године прогласио је митрополита дабробосанског Петра за свештеномученика.