Шесторо незбринуте дјеце, узраста од 3 до 16 година, у Новом Козјаку које је мајка оставила, док је отац у затвору, осам мјесеци је живјело само у трошној кући, а због овог недопустивог пропуста надлежне институције чекају санкције.

Покрајински инспектори су сачинили и два извјештаја – један о спроведеном утврђивању чињеница над радом стручних служби и други над радом Центра за социјални рад.

Данас се очекује да покрајински секретаријат саопшти ко је и како заказао у овом случају, те одреди санкције.

– Данас током преподнева покрајински секретар ће обавијестити јавност о налазима инспекције и утврђеним одговорностима – рекли су из Покрајине.

“Сви су знали за судбину ове дјеце”

Са друге стране и заштитник грађана покренуо је надзор Центра за социјални рад у Алибунару. Он сматра да је ово један од већих пропуста Центра, јер су према његовим сазнањима, сви били упознати са судбином ове дјеце и чињеницом да су препуштени сами себи.

– Дошли до закључака да Центар за социјални рад Алибунар није дјеловао по сопственој иницијативи, већ је чекао да се неко од грађана обрати у случају гдје дјеца сама живе већ осам мјесеци. По добијању чињеница које су нам врло битне за даље вођење поступка, ми ћемо се обратити јавности – рекао је Зоран Пашалић заштитник грађана.

Са његовим наводима се слаже и Маја Рељић Никић, шефица инспекције социјалне заштите у Покрајини. Она каже како је изостало правовремено реаговање система, односно Центра за социјални рад те да немамо континуирано праћење рада на заштити дјеце.

Надничили да би се прехранили

Од када им се мајка удала, прије осам мјесеци и отишла у Алибунар, дјеца су остала сама.

Да би преживјела, старија дјеца су радила за дневницу.

Најстарији брат (15) прехрањивао је породицу, својих пет млађих сестара, радећи физичке послове. Због тога није ишао редовно у школу.

Како кажу, он је и инсистирао да сви остану заједно, због чега су пребачени у Дјечје село у Сремској Каменици, а не у хранитељске породице.

Славица има 11 година и кува, пере веш, чисти кућу, пресвлачи најмлађу дјецу, успављује их. Сијече и дрва да нешто заради.

Несрећној дјеци помагала је бака, која их је хранила и бринула о њима колико је могла.

 Мајка која је привремено лишена родитељског права над дјецом посјећивала их је обично викендом. Како је испричала новинарима, дјеца су била сама “само по два три дана”, а према њеним тврдњама, није истина да су гладна, већ су “увијек имали да једу”.

– Увијек сам водила рачуна о њима. Нисам имала гдје, кога год сам питала за помоћ није хтио да ми помогне. Обраћала сам се Центру за социјални рад, нашла сам и стан у Карловцу, рекла им да жена тражи 7.000 евра да се стан купи или да се реновира, они су рекли да се снађем. Ја са 21.000 динара не могу да се снађем – тврдила је мајка шесторо дјеце.

“Сад дио кривице се сваљује на читаво село”

Како каже један мјештанин Новог Козјака, тренутно није лако бити житељ овог села.

– Дио кривице се сваљује на читаво село, што није у реду. Већина људи који овдје живе су стари и сиромашни, боре се да прегурају мјесец каже М. Н. из Новог Козјака.

Према његовим ријечима, већина је ипак помагала дјецу колико је могла, а људи из села пријављивали су неколико пута у посљедње вријеме да су дјеца без мајке.

– Мислим да је ту највећи пропуст направио Центар за социјални рад који је преговарао са мајком мјесецима да се врати кући – прича мјештанин Новог Козјака.

Отац им доносио храну из затвора

Како додаје, дјецу је некада посјећивао и отац када дође из затвора за викенд. Доносио им је храну коју би тамо скупио.

Сматра да је требало реаговати раније, али људи су овдје просто навикли да се у Србији стално нешто чека.

– Многи нису знали да су дјеца сама, јер су и она знала рећи да мама долази навече, а да по дану ради. Опет она се некад и појављивала. Са друге стране ипак се лако могло сазнати да ту ништа не функционише. Када је већ било јасно да су дјеца препуштена себи, институције су превише чекале, испало је као да нису ни реаговале – наставља он.

Из Покрајинског секретаријата кажу и да по прелиминарним резулатима након обављеног стручног и инспекцијског надзора у Центру за социјални рад Алибунар утврђено је да се породица већ дуже вријеме налази на евиденцији Центра, по више основа, такође је констатовано да од 20. јануара када је мајка посљедњи пут била у Центру за социјални рад Алибунар не постоје сазнања о стању у породици, те су због тога констатовани пропусти у раду Центра и утврђене погрешне процјене у раду са породицом.