У прошлу суботу, нешто иза 14 сати, камион мостарске компаније за уклањање отпада и рециклаже Алба БиХ д.о.о довезао је отпад из Широког Бријега на трновску депонију.

Прецизније – у Крупац, на локацију Крупачких стијена, у ширем рејону Сарајева. Ова депонија од корита ријеке Жељезнице удаљена је свега петнаестак метара. Направљена је у срцу природе и на извориштима ријека.

Уназад годинама, у просјеку скоро сваки дан Албини камиони истоварају на овом мјесту велике количине штетног отпада (што је само по себи знаковито с обзиром на удаљеност).

„Трговска гора“ надомак Предсједништва БиХ

Међутим, новим уговором, који је далеко од очију јавности потписан 1. августа 2020. године између директора Албе и ЈКП Трново д.о.о. из Трнова, уз знање начелника општине Трново Драгомира Гаговића, према тврдњама неколицине огорчених мјештана упознатих с начином одлагања отпада, у питање је доведено јавно здравље становништва тога краја, али и цијеле регије и града Сарајева.

Мјештани који су звали у Крупац на терен тврде, а новинари "Инфорадара" су много тога видјели и сазнали током истраживања, а како све упућује на то да фирма са сједиштем у Мостару у Крупац довлачи и одлаже – медицински отпад!

Сумњу најприје буди то што уговором није прецизирано која се врста отпада одлаже, али и што се крши одредба по којој је корисник услуга „дужан одлагати отпад искључиво радним данима“, и то до 16 сати. Стални долазак отпада у специјалним контејнерима, у касним сатима и у вријеме викенда, дакле када не раде инспекцијске службе, у што се увјерила и екипа "Инфорадара" на терену, изазвала је оправдану сумњу мјештана да се не ради о обичном комуналном или економском отпаду.

Они истичу да су такве информације у међувремену добили и од радника депоније, али и гумаре лоциране у том рејону. За "Инфорадар" појашњавају да је процедура следећа: након доласка шлепера, возач с једним радником депоније ископава рупу у којем се истреса медицински отпад, а онда на њега навлаче комунални отпад. Сваког петка поподне тај отпад се спаљује, а остаци завршавају у ријеци Жељезници!

Индикативно је и то што је директор фирме Алба БиХ д.о.о. Владо Јеркић избјегао одговор на кључно питање. "Инфорадар" му се обратио имејлом како би сазнали о каквом отпаду се ради, да ли је у питању медицински, те по којој га цијени депунују, а од Јергића су, у писаној форми, добили тек следеће:

- Одабир на коју депонију одлажемо отпад из наше пословне дјелатности се састоји од економко тржишне калкулације транспорта и депонирања. Са нашим комитентима имамо уговоре за одвоз и транспорт комуналног отпада. Цијена одлагања комуналног отпада је уговорна ставка и одређена је цијеновником даватеља услуге депонирања -

И то је било све. Ни ријечи о врсти отпада.

Огорчење и страх мјештана

Мјештани истичу да су додатно у страху због корона вируса јер ту завршавају дијелови људског тијела, фетуси, плаценте итд., дакле патолошки отпад, али и инфективни који садржи патогене биолошке агенсе који због свог типа, концентрације или броја могу изазвати болест код људи који су им изложени.

Сама депонија Крупачке стијене, која већ дуже представља предмет забринутости првенствено грађана Крупца и Војковића, поготово сада треба да забрине све грађане дијела Источног Сарајева па и све становнике Сарајевског поља.

Лоцирана је у кањону и у непосредној близини ријеке Жељезнице, једине веће ријеке у доњем дијелу Источног Сарајева. Све воде од атмосферских падавина слијевају се с депоније заједно са свим нечистоћама директно у Жељезницу, а такође загађују подземне воде које се слијевају са тих падина у Сарајевско поље.

Један од забринутих и огорчених мјештана, добро упознатих са дешавањима на депонији, је и Владимир Лубура.

- Располажем информацијама, а и лично ми је возач једног од камиона то потврдио, да нам овдје из Херцеговине довлаче и одлажу медицински отпад, што је катастрофа само по себи! Пошто се овдје ради о кањону, он представља врата Сарајевског поља и насељених мјеста и кретање ваздушних струја је увијек из правца југ-сјевер, тј. од депоније у Крупац, Војковиће и даље. Напримјер, када се депонија запали, цијела котлина буде од дима од кога се не може дисати. Ову ситуацију је погоршало и постављање спалионице гума на депонији, односно погона за рециклажу гума, а загађење ваздуха је такво да онемогућава нормалан живот у нашем насељу, без могућности да отворимо прозоре да дјеца изађу испред куће. Још у јулу 2018. становници су се жалили еколошкој инспекцији Града Источно Сарајево, али до данас нису добили одговор. А сада смо још добили и ово - истиче Лубура.

Свјетлана Бјелица из Трнова, настањена у Крупцу, једна је од многобројних који су се обраћали властима у Источном Сарајеву. Каже да се администрација оградила од надлежности за депонију па тако и информација о медицинском отпаду, наводећи да је све у надлежности општине Трново. Сљедећа адреса је била Соња Клепић, комунална инспекторица, коју је Бјелица безуспјешно звала више пута, апелирајући на хитност рјешавања проблема. Клепићева је обећала повратне информације, но послије неколико дана је отишла на годишњи одмор и више се није јављала.

Колико је ситуација опасна и могуће ван котроле потврђују и информације из више извора о томе да су се двојица млађих радника који су радили у гумари, лоцираној усред депоније, разбољели и преминули у размаку од осам мјесеци! Тренутно овај погон не ради. Није познато да ли због смрти младих људи, што чека могуће дозволе.

Цијелу ситуацију усложњава и то што је депонија лоцирана на територији општине Трново, чија администрација не мари за здравље и живот становника општина које се налазе низводно и сјеверно од депоније. Ситуација се додатно погоршала након склапања уговора општина Трново са општинама из Федерације о довођењу њиховог отпада на ову депонију.

Начелник тврди да нема опасног отпада

"Инфорадар" се обратио надлежним службама у Трнову, начелнику Гаговићу и директору ЈКП Трново д.о.о. Александру Голијанину, питањима о томе зашто се херцеговачки отпад довози у њихову опћину, те да ли је ријеч о медицинском отпаду. Пред закључење ове приче из Општине Трново од начелника Гаговића добили смо одговоре из којих произилази да је ЈКП Трново д.о.о основано 2017. и да су „наставили да сарађују с предузећима која су и раније одлагала отпад на депонију“.

Он негира да се одлаже било који осим грађевинског и сличног отпада, јер је то „строго забрањено“. Такође, негира да камиони из Херцеговине довозе и одлажу отпад викедном те под окриљем ноћи, тврдећи да су то „појединачни случајеви услијед кварова камиона и слично“, међутим, Инфорадар располаже фотографијама које говоре супротно.

Осим отпада из општина Источног Сарајева, за чије потребе је направљена ова депонија, сазнајемо да је општина Трново склопила уговоре са Мостаром (за који услуге превоза обавља зеничка фирма), Широким Бријегом, Илијашом и Брезом. Постоји сумња да се, осим медицинског, довози и отпад из Алуминија. Такођер се довози и отпад животињског поријекла из погона Аргете са Мостарског раскршћа, тако да канал за одвођење падинских вода који иде испод цесте директно у ријеку Жељезницу има изглед потока нафтно-црне боје.

Мјештани с којима је екипа "Информера" разговара на терену с правом се питају како дотични имају храбрости да у циљу попуњавања рупа у буџету општине Трново угрожавају здравље и живот свих њих?

С обзиром на то да је ријеч о великим количинама и отпаду који се у тонама одлаже на дневној основи, сада се појављује додатни проблем. Упућени тврде да ће до краја године бити попуњен капацитет ове депоније и нико не зна гдје ће се убудуће одлагати отпад из општина Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево, за чије потребе је и направљена ова депонија.

Нажалост, због интереса и бизниса власти сви трпе тешке посљедице, док је становништву цијеле сарајевске регије угрожено здравље.