Мјештани села Аранђелово, двадесетак километара удаљеног од Требиња, на граници са Црном Гором, зауставили су даље пропадање своје цркве посвећене Светом архангелу Михаилу, након што су од надлежних добили тачна упутства како да раде и шта смију примијенити.
- Најприје смо замијенили кров и то смо препокрили каменом плочом, каквом је црква и била покривена, али је та плоча била од зуба времена одавно и порозна и попуцала, а онда смо фугирали зидове, па их опрали, иако смо их мислили опјескарити, али нам није препоручено од надлежних за споменике културе и ми смо све то тако урадили - каже мјештанин Аранђелова Момир Зеко Шегрт.
Обилне падавине посљедњих година су уништавале и старе средњевјековне фреске, па су и тај дио реконструкције мјештани покренули код установа за заштиту културних добара, а сами су обезбиједили и потребна средства, знајући да се увијек најбоље на себе ослањати.
Иако у акцијама учествују колико ко може, и материјално и физичким радом, млади Аранђеловчанин, који сада живи и ради у Чикагу, Милош Шегрт, коме је помагао и брат од стрица Лука Шегрт, покренуо је акцију сакупљања пара од тамошњих Срба и послао помоћ у противвриједности 22.500 КМ.
- Од тога је урађен нови кров на цркви, као и нови Парохијски дом, који смо, слава Богу, углавном завршили и који ћемо користити и за примање саучешћа, парастосе, помене и свако друго сеоско окупљање, тако да данас ту може посједати око 150 људи, а у објекту имамо и кухињу, тако да се ту може све обављати - каже даље Шегрт.
Напомиње да је ова црква, заједно са некрополом, проглашена националним спомеником још прије готово двадесет година, односно 2005. године, али је заштиту уживала и прије овог проглашења, као веома битан национално-културни споменик Републике Српске.
Он додаје да се црква вијековима добро одржавала, јер су је мјештани поправљали и у вријеме земљотреса, великих елементарних непогода, али и у такозваном текућем одржавању, да би у посљедње вријеме схватили да треба предузети озбиљне мјере да се спаси и богатство њене спољашњости, али и унутрашњости.
- Фреске пропадају већ неколико година, па смо покушали све што је у нашој моћи, односно прије неколико година смо ступили у контакт и с Милијаном Окиљ из Завода за заштиту споменика културе Републике Српске, предочивши јој цјелокупно стање, као и са Секретеријатом за вјере. На наше су молбе, заједно са Црквеним одбором и свештенством, овај значајан споменик обишли и чланови Комисије за очување националних споменика БиХ, да би се, уз консултантску и стручну помоћ свих надлежних, почело са обновом, али уз потпуно задржавање њене аутентичности, па смо је споља у потпуности заштитили, али су, нажалост, многи скептици када су у питању фреске на лијевој страни зида цркве - наставља даље Шегрт.
И сам је потврдио да су фреске годинама пропадале, па су и свештеници и владике који су цркву обилазили немоћно слијегали раменима, а након сваке озбиљније кише на поду цркве мјештани су затицали све веће и веће гомилице креча и боје отпале са зидова.
Аранђеловчани кажу да ипак не одустају и да ће будући иконописци које ће ангажовати, ако ништа, реконструкције фресака радити по старим фотографијама и да би и тај посао, након прикупљања потребних докумената, могао почети на прољеће.
Занимљиво је да је црква Светог архангела Михаила с некрополом стећака смјештена испод средњовјековног града Клобука, а о датирању цркве можда најбоље говори камен уграђен на њеном лијевом довратку, са натписом који се, према тумачењу разних аутора, датира од XI до XIV вијека, па се сматра да је садашња, једнобродна грађевина настала на темељима старе цркве.