Млада Требињка Ана Кисић, иако има само 23 године, прва је жена возач шлепера у источној Херцеговини и, како каже, иако тренутно вози путнички аутомобил у фирми "Ало такси" у Требињу, једва чека да изађе на друм овим моћним возилом.

Иако је завршила и за кувара и туристичког техничара, па се и у пракси почела бавити куварством, прижељкивала је, како каже, да постане возач, па се пребацила најприје на посао доставног возача, а онда, након девет мјесеци прешла у "Ало такси".

- С обзиром на то да волим и дуга путовања и дуге вожње, а волан ми једноставно представља изазов, одлучила сам да полажем и ЦЕ категорију вожње, а с обзиром на то да сам иначе у такозваном мушком послу, гдје ради мало жена, имала сам пуну подршку од мушких колега који су се у почетку вјероватно само шалили, али је та мисао у мени оживјела, па сам положила и категорије А - за мотор, Ц - за камион и ЦЕ за камионе са приколицама – рекла је Ана.

Каже да, иако још нема искуства на дугим турама, прижељкује да се шлепером запути на отворени друм, који такође има своју предност, с обзиром на то да је кабина, односно управљачко мјесто, на доста већој висини, са доста већом прегледношћу.

- Самим тим, то је осјећај сигурности, јер је већина возила испод вас, али са друге стране, то изазива и бојазан шта све може тако велика машина учинити оном малом путничком аутомобилу, мада је најбоље о томе не размишљати и концентрисати се максимално на пут, односно на оно у чему смо ми у кабини у предности – прегледност – рекла је Ана.

Напомињући да је у ауто-школи возила поприлично сигурно и на отвореном путу, али и по самом граду, каже да је почетничка вожња боље ишла на отвореном, што је ипак релевантна ствар, јер, с обзиром на то да је као достављач и таксиста најчешће возила по граду, сада већ не види велику разлику између ове двије варијанте вожње.

Даље каже да је на полагању ЦЕ категорије прошла из првог покушаја, али је код Ц категорије први пут пала, јер се збунила на семафору, с обзиром на то да је имала предност пролаза, али је стала јер је у близини био пјешак којем је било црвено свјетло и није ни имао намјеру да пређе улицу.

Њен инструктор вожње Петар Бутулија из школе "Свјетлосни сигнал", који је прије Ане обучавао још једну Херцеговку за вожњу камиона, али за Ц категорију, наглашава, међутим да је Ана скромна и да је у ствари била одлична на полагањима, али је једноставно трема урадила своје, па је инстинктивно реаговала када је стала на пјешачком.

- Сигурно да ће она, када данас-сутра изађе на пут, бити добар возач тегљача, тако да мислим, с обзиром на то да почетници увијек на почетку иду на краће туре и са искусним шоферима који им помажу, њој неће требати много да се осамостали и стекне, тако да кажем, једну рутину у овом послу - каже Бутулија.

Додаје да му није познато да је још нека жена, изузев дјевојке која је за потребе Оружаних снага БиХ положила за возача камиона, до сада завршила обуку за вожњу тегљача, што женствену и помало крхку Ану чини још јединственијом.

"Ало такси" друга кућа

Ана Кисић каже да се у "Ало таксију" једноставно "сродила" са свим колегама, мада има и неколико колегиница, те да су сви као једна шира фамилија.

- Као жена, возим само преко дана, по осам до девет часова, зависно од посла, тако да се ја сада осјећам сигурније у возилу него да ходам пјешице, јер реално, највише времена проведем за воланом, више него што спавам, па ми се деси да ми је након вожње и мало необично ходати, иако је олакшавајуће након дугог сједања за воланом – додала је Ана.

Весна Дука