За овог 26-годишњег младића многи кажу да је феномен. Дијагноза је дијабетес инсипидус, поремећај при којем недовољна разина антидиуретског хормона узрокује прекомјерну жеђ (полидипсија) и прекомјерно стварање врло разријеђене мокраће.

Овај поремећај имају само четири особе у свијету.

Марин је весели младић који је запослен, бави се спортом, планинари, вози мотоцикл. Гдје год да крене уз себе има неколико флаша воде. Како је казао у разговору за Анадолију, она му је извор живота.

- По рођењу сам константно тражио текућину. Тражио сам чај и млијеко, а када ми не би дала одмах, добио сам повишену температуру - испричао је он.

Након тога су кренули да траже мишљења љекара.

- Ишао сам код љекара у Кисељак, Мостар, Сарајево, а након тога су ме послали у Сплит гдје су ми дали дијагнозу – дијабетес инсипидус. Имају та два хормонална поремећаја хипофизе. Наиме, вода само пролази кроз мене. Није ми то терет у животу, али само не смијем остати без воде - појаснио је Марин.

Медицинску документацију су слали и у Њемачку, Енглеску, по цијелој БиХ и Хрватској. Тражили су додатна мишљења.

- Прихватио сам то стање и оно ће остат тако. Могуће је и овако нормално живјети. Све је у глави. Вода је мој извор живота - поручио је Марин.

Како је казао, у БиХ не постоји више особа са овим поремећајем.

- У свијету овај поремећај имају само четири човјека. Током љета дневно пијем и до 27 литара воде, а током зиме мало се смањи. Међутим, у просјеку пијем око 23, 24 литре воде - рекао је он.

За ову дијагнозу не постоји лијечење. Међутим, Марин каже да му то не представља оптерећење јер је навикао на то стање од рођења.

- Што се брже навикнеш и прихватиш то, лакше је. Терет ми је једино што увијек морам мислити на то да увијек носим воду са собом - истакао је Марин.

Овај младић је запослен, а у слободно вријеме вози мотоцикл, планинари и бави се параглајдингом.

- Ако планинарим имам руксак у којем имам два, три литра воде. А и људима у екипи подијелим по боцу или двије, да може бити за мене. Ако трчим неке трке или учествујем у такмичењу бициклом, имам своје пунктове са водом. Оптерећење је када се пењемо на стијене, ја све морам обавити прије пењања - навео је он.

Као беба је пио око 800 милилитара на дан.

- Али како сам растао тако се повећавала и количина воде коју сам уносио у организам. Ако не унесем довољну количину воде, добијем повишену температуру, несвијести ми се. Исто стање као кад човјек дехидрира - појаснио је Марин.

Како је казао, једном је имао ситуацију да је дехидрирао.

- Преврнули смо се аутом у шуми. Нисмо рачунали на то да ћемо се преврнути, али чим сам изашао из шуме надокнадио сам воду - навео је Марин.

Сви у његовом родном мјесту га познају и чим га виде у објекту доносе му велику количину воде.

- Проблем ми ствара када путујем аутобусом. Често идем у тоалет и онда ме сви путници морају чекати. Воду дјелимично могу замијенити сокови. Међутим, сва текућина која има заслађиваче ми поново тражи воду - рекао је Марин.

Бубрези су му због велике количине воде у повећаном процесу рада.

- Због велике количине воде, слаби функција бубрега. Доктор ми је рекао да се и са таквом радом бубрега може дуго живјети. Међутим, препоручује се да када сам жедан попијем чашу воде, а не 1,5 литар, али то је јаче од мене. Чаша ми није довољна. Током ноћи се будим свака два сата - истакао је он.

Младима поручује да требају у животу све гледати с позитивне стране.

- Да им ништа не ствара притисак јер је то све из главе и да се човјек може носити са свим у животу, само ако желите - додао је Марин.