Просјечна плата у Српској за шест мјесеци порасла је 67 марака и тренутно износи 1.284 КМ. Могу ли се радници до краја године надати новим повећањима прихода?

Највећа примања у Српској традиционално имају радници у финансијском и сектору осигурања, а управо су њима посљедњих пола године плате и највише расле. Они су у јуну добили чак 157 марака више него у јануару, односно у просјеку 1.646 КМ, показују званични статистички подаци.

Истовремено, радници у прерађивачкој индустрији примили су 1.058 марака – 76 КМ више него у јануару. По педесетак марака више добили су радници у трговини, па сада имају 1.045 марака. Ипак, с обзиром на силна поскупљења, нарочито хране, радници прижељкују и већи стимуланс.

Растом плата задржати раднике

Из Привредне коморе РС недавно су најавили како ће се тренд раста плата у Српској наставити, али у мањем обиму него до сада.

– Плате стално по мало расту, то повећање иде континуираном динамиком, јер са једне стране привредници теже да задрже раднике у својим предузећима. Са друге стране, има помака и у технолошком напретку; сви су свјесни да се само улагањем у нову опрему може подићи продуктивност и на тај начин створити услови за повећање плата – каже предсједник ПК РС Перо Ћорић.

Најниже плате годинама су у сектору грађевинарства, и по 300 марака ниже од просјека, због чега незадовољни радници махом одлазе у иностранство. Њихова просјечна плата у јуну је била 950 КМ, што је 38 марака више него што су примили у јануару.

– Плате реално треба подизати, радници су још раније тражили хиљаду марака, сада вјероватно желе и више. Е сад, привредницима је све много, а радницима мало – каже предсједник Удружења послодаваца грађевинарства и индустрије грађевинског материјала РС Саво Ерић, додавши да су цијене у грађевинарству стале, падају, те да нема инвестиција на видику ни сљедеће године.

Могући и откази у ИТ сектору

Убједљиво највишу плату у Српској имају радници у сектору информација и комуникација 1.683 КМ, али оне су за првих пола године и најмање порасле, за 32 марке. Ни убудуће ове раднике не очекују лијепе вијести. Штавише, могу се суочити и са отказима.

– Генерално се не очекује раст плата у овом сектору, него чак смањење и пад. Доста ИТ компанија отпушта људе због нестабилности на тржишту. Велике компаније у Америци смањују број радне снаге, како би се оптимизовао пословни процес, и то смањење се најчешће односи на кадар који ради у земљама као што је наша – говори Бојан Вуковић, предсједник Удружења послодаваца информационих и комуникационих технологија РС.

Појашњава да ИТ сектор више није у фокусу као посљедњих година.

– ИТ није примарна индустрија, већ сервис другим индустријама, а самим тим што су основне ствари угрожене у тржишним поремећајима, фокус ће сада више бити на енергетском сектору, храни, градњи, неким традиционалнијим индустријама, које су виталне – прецизира Вуковић.

Што се тиче радника у угоститељству, статистика каже да они у просјеку добијају 1.024 марке, седамдесетак марака више него на почетку године.

– Сваки одговоран послодавац за плате већ даје свој максимум како би задржао раднике, јер сада је таква ситуација да радник бира гдје ће радити. Ипак, не вјерујем да ће доћи до претјераног раста до краја године – оцјењује Горан Куртиновић, члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма РС „Хореца“.

Плате у ковертама

Поручује да ово удружење већ увелико са Министарством трговине РС ради на усвајању пакета мјера за побољшање положаја радника у угоститељству у наредном периоду.

– Покушавамо да нађемо модул како да укинемо тзв. плате у ковертама, како бисмо појачали кредитни рејтинг наших радника. То нам је примарни циљ за идућу годину. Такође, радник не треба да трпи никакве санкције и да му се ускраћују одређене услуге уколико послодавац не испуњава своје обавезе за доприносе и стаж. Радник не треба да размишља о томе, то треба држава да ради за њега. И на крају, да и радници преузму већу одговорност за неиздавање фискалних рачуна, а то ћемо постићи када заокружимо све мјере, тако да радник не размишља да ли послодавац за њега уплаћује обавезе и да прима пуну плату преко рачуна – прецизира Куртиновић.

Више плате од идуће године требало би да добију просвјетни радници – њих скоро 13.800 у основним и средњим школама и на факултетима. Наиме, ресорни министри јуче су са Синдикатом образовања, науке и културе Српске потписали нови споразум о динамици усклађивања платних коефицијената запослених са високом стручном спремом. Дефинисано је изједначавање седам платних коефицијената у распону од 20,8 до 23,7 и усклађивање са најнижим платним коефицијентом ВСС у управи, који износи 24,86 у бруто износу.

Тренутно је ситуација таква да наставници имају и 300 марака нижу плату од службеника. На основу овог споразума одређене категорије радника у просвјети добиће на плату између 67 КМ и 100 КМ.

 – Његова примјена ће бити од 1. јануара 2024. године и очекујемо да се тај процес заврши за двије године – рекао је предсједник синдиката Драган Гњатић.

Минималац

Сваке године између послодаваца и синдиката бије се битка око износа најниже плате, коју прима чак 70.000 радника. Минималац за ову годину у Српској износи 700 КМ и увећан је за 50 КМ у односу на мај прошле године.

Каква су очекивања за идућу годину?

– Треба опрезно ући у анализу најниже плате како би се донијела квалитетна одлука, која би била и у функцији и задржавања радника и повећања плата. Велико повећање минималца доноси друге проблеме, јер смањује разлику између најједноставнијих послова и послова које ради средња и висока стручна спрема. Раније нам је одлазила нижа стручна спрема, па се то могло лакше надомјестити, а сада нам одоше високо образовани људи – каже Перо Ћорић.

По њему, социјални партнери не требају чекати посљедњи тренутак за договор око износа минималца.

– То би требало договорити најкасније до октобра, због уговора који се у том периоду потписују са ино-партнерима, како бисмо то могли укалкуслиати и имати чврши ослонац у преговорима с њима. Не би било добро да се најнижа плата дефинише на крају децембра, када су већ многи уговори потписани, јер изузетно тешко иде отпакивање тих уговора и нови захтјеви за повећањем цијена услуга – рекао је он.