Породици некадашњег борца са Кошара Александра Шаранчића ће у четвртак, 23. јануара, у Мокром, општина Пале, бити уручена помоћ у вриједности од 1.300 КМ, најављено је из Одбора бањалчуког за помоћ Србима на Косову и Метохији.

Из Одбора наводе да Александрова мајка Радмила /72/ и сестра Александра /54/ Шаранчић живе саме у Мокром у тешкој ситуацији коју додатно погоршава и то што сестра нема радну способност из здравствених разлога.

- На молбу пријатеља одлучили смо да им помогнемо пакетом помоћи од четири палете дрва и прехрамбено хигијенским пакетом - наводи се у саопштењу Одбора за помоћ Косову и Метохији.

Предсједник Одбора Милорад Арлов који ће посјети продицу Шаранчића и уручити помоћ рекао је да сви колико могу треба да помогну свим српским јунацима и њиховим породицама који су бранили српску слободу, част и достојанство, а поготово херојима из славне Битке са Кошара, историјске надљудске војне операције.

Шаранчић је оснивач групе "Громови" који су били међу многим српским јунацима на Кошарама 1999. године.

Он је рођен 7. јула 1975. године у Сарајеву. Као водник Војске Југославије био учесник је историјске јуначке српске битке у обрани српске части и достојанства на Кошарама 1999. године.

Војничка група "Громови" се борила и бранила Србију и Косово и Метохију у најтежој српској битци у новијој историји, гдје је живот са слободу и достојанство Србије дало 108 припадника војске Југославије.

Александар је преживио битку, али је себи одузео живот 24. децембра 2001. године.

Битка на Кошарама једна је од најчувенијих у савременој српској историји, када су припадници терористичке ОВК уз помоћ НАТО авијације и албанске војске намјеравали да заузму караулу Кошаре од Војске Југославије, а потом направе коридор за копнену инвазију из правца Албаније.

Битка на Кошарама вођена је од 9. априла до 14. јуна 1999. године у рејону граничног прелаза Раса Кошарес, на граници тадашње СР Југославије и Албаније.

Упркос огромним напорима ОВК и њихових западних покровитеља и заузимању локација од терориста, Војска Југославије успјела да стабилизује фронт на другој линији одбране и спријечи даље напредовање, односно копнену инвазију на СР Југославије.

Током два мјесеца борби погинуо је 21 официр и подофицир, 50 војника на одслужењу војног рока, 13 активних војника и 24 добровољца, док је рањено 256 бораца.