- Када је 1881. године велики пожар захватио Невесиње, дио становништа је у пећини Новакуши нашао привремени смјештај.

- Поштански службеници у Невесињу 1893. године, поред редовне опреме, задужили су и клизаљке за снијег како би становништву могли пружити услуге у критичним условима.

- Прва вјетрењача у Невесињу направљена је 1899. године. Служила је за погон млина.

Фото: radionevesinje.com

- Лоптачки клуб „Невесиње“ формиран је у Београду још 1912. године, 33 године прије Партизана и Црвене звезде. Утакмице је играо на стадиону који се налазио на локалитету данашње Каленић пијаце.

- Група од преко 60 љекара, апотекара и болничара из Београда 1930. године у Невесињу је мјесец дана је бесплатно лијечила сиромашни народ овог краја. Хуману мисију предводио је проф. Ђурица Ђорђевић.

Фото: radionevesinje.com

- Љубомир Чокорило из Зовог Дола био је право чудо од дјетета. Када се родио 1933. године био је тежак само један килограм, али је брзо напредовао. Проходао је са шест мјесеци, а са седам година већ је изгледао као зрео младић и почео је да загледа дјевојке. О овом медицинском феномену писала је југословенска, али и европска штампа. Његов отац Обрен са висином од 2,29 м био је један од највиших људи у Југославији.

Фото: radionevesinje.com

- Први приватни аутомобил – фијат 850, популарни «фићо», имао је Ђока Мањак, наставник и директор школе у Луци.

- Звук струна гусала шездесетих година прошлог вијека емитован је на фреквенцијама највеће радиодифузне станице на свијету „Би-Би-Си“ и то захваљујући Невесињцу Алекси Ковачевићу који је у Европи био познат као успјешан атлетичар, али је своје гостовање у студију британске станице искористио да покаже умијеће на древном инструменту.

- У Невесињу је 1970. године само 5% становника имало заснован радни однос.

- Прво ловачко друштво у Невесињу основано је још 1885. године. Формирао га је гроф Монте Кулонили. Његова ловачка кућа била је у Бишини и окупљала је ловце из више крајева.

Фото: radionevesinje.com

- У појединим невесињским селима постојао је обичај одржавања коњских трка током свадбених сечаности. Учесници су били младићи из младожењиног села. Побједници су од младе добијали кошуљу и вунене чарапе.

- Кад се младић из Луке Глигор Глоговац вратио из Невесиња, гдје је имао саслушање на Среском суду у своје село, у опклади са неким мјештанима појео је 1,5 килограм свињске масти без хљеба, 1 килограма сувих смокава и 2 килограма кромпира. Ова несвакидашња опклада нашла се на ступцима штампе фебруара 1940. године.

Фото: radionevesinje.com

- Милосава Шешлија из Братача породила се 18. јануара 1967. године у војном хеликоптеру изнад Невесиња. Након што је породица затражила помоћ од Мостарског гарнизона из снијегом завијаног села хеликоптер је преузео породиљу и током лета за Мостар, изнад Невесиња, Милосава је родила здравог дјечака. Улогу доктора обавили су чланови посаде.

- Војин и Обрен Џелетовић, отац и син, служили су војни рок у истом мјесту, истој касарни и истом роду војске. Војин је у Струмици 1933. године служио краљу и отаџбини, а његов млађи син Обрен педесет година касније униформу ЈНА је обукао управо у овом македонском граду.

- Лука Ј. Богдановић из Бијење који је радни вијек провео у САД тестаментом је оставио 40.000 долара за изградњу нове школе у родном крају.

- Приликом замјене дотрајалих жељезних водоводних цијеви из времена Аустрогарске 1950. године, код Сахат куле су ископане цијеви од глине које потичу из римског периода.  Исте године, код зграде Ђачког дома у Невесињу ископане су камене водоводне цијеви дужине око пола метра, постављене крајем 15. вијека.

Фото: radionevesinje.com

- Невесињац Василије Медан 1940. године постао је аматерски шаховски првак Београда. Медан је, иначе, био новинар „Политике“.

- Мирко Радојичић, професор универзитета, ерудита и полиглота, једини је Невесињац са «титулом» јапанског зета.

- Невесињског младића Света Вујадиновића боксерски менаџери су назвали „Југословенски Карнера“ (Примо Карнера је био свјетски првак у тешкој категорији 1933. године). Корпулентном Невесињцу високом 205 цм и тешком 110 кг Други свјетски рат је прекинуо боксерску каријеру коју је успјешно започео у Београду.

- Од 1921. до 1935. године око 300 Невесињаца се иселило у САД, Канаду и Аустралију.

- У Срезу невесињском су 1936. године рођене 834 бебе.

- Први невесињски фудбалери који су из СК „Усташ“ прешли у друге клубове били су Василије Гутић и Јунуз Хајровић. Из клуба који је назван по невесињским устаницима фудбалску каријеру су 1934. године наставили у „Југославији“ из Београда и „Ђерзелезу“ из Сарајева.

- Невесиње је прије Другог свјетског рата имало само пет радио апарата. Први телевизор набављен је 1961. године.

- Приликом претраживања старе архиве на тавану Секретаријата народне одбране у Невесињу 1952. године нађена је полицијска потјерница за Едвардом Кардељом „као опасним комунистом“.

- У Невесињу је у току 1966. године откупљено чак 30 вагона љешника. Поједина домаћинства из Придвораца убрала су више од 1000 килограма и остварила приход од 450.000 динара.

- Др Салих Муфтић из Невесиња био је надалеко познат по лијечењу нијемости. Захваљујући његовим третманима жена из Крушевљана је након 18 година опет проговорила, а дјечаку из Хрушта је након осам година одсутности говора успјешно отклонио недостатак.

- Најпосјећенији филм у невесињском кину је „Ужичка република“. Овај ратни филм из 1974. године гледало је 2.100 Невесињаца. Поред тога приказан је и у невесињским селима.

- Доктор техничких наука Раде Савић из Крекова орден рада заслужио је у три државе. Признање за пословне подухвате добио је од Тита, Садама и Гадафија.

Пише: Драгомир Граховац