Ратни војни инвалид са подручја Невесиња Синиша Шиповац свједочио је за Меморијални центар Републике Српске да су током Одбрамбено-отаџбинског рата муслиманско-усташке снаге у више наврата упадале на српску територију, чинећи злочине над цивилним становништвом.

Његово свједочење се односи на љето 1993. године, када је као припадник Друге лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске учествовао у бројним борбеним дејствима на подручју Невесиња.

- Иако је прошло више од 30 година нико до данас није одговарао за ове злочине. То су били први напади на српска села у том крају, што је приморало команду наше бригаде да донесе одлуку о покретању противнапада са циљем помјерања линије фронта и обезбјеђења залеђа - рекао је Шиповац.

У једној од таквих акција, додао је он, његова јединица се кретала кроз изузетно тежак и неприступачан терен, с циљем заузимања положаја у рејону Глатићева.

Већ првог дана заузели су једно село, али су се по наредби вратили на полазне положаје. Сљедећег јутра, акција је настављена у другом правцу, с друге стране ријеке Неретве. Били су свјесни да је терен миниран, па су се кретали крајњим опрезом.

- Налазио сам се на деветом мјесту у колони. У једном тренутку, нагазио сам на мину. Осјетио сам само експлозију и пао. Видио сам да сам стао на мину. Погледао сам, видим да се чизма сва распала - испричао је Синиша у свом свједочењу.

Како се налазио у самом минском пољу, командир јединице је донио одлуку да се акција прекине и да се јединица повуче назад.

- Синишу су почели износити кроз тежак терен. Један од носилаца био је Благоје Зуровац, просвјетни радник и учитељ. Приликом извлачења, Благоје је стао на мину. Од силине експлозије остао је без ноге - наводи се у саопштењу Меморијалног центра.

Из Меморијалног центра су навели да Синишино свједочанство остаје као трајан запис о жртви, храбрости и истини коју носи ратно искуство једног војника.

- Данас живи са посљедицама те повреде, али како каже, највише га боли што ни послије три деценије нико није одговарао за страдање његових сународника - навели су из овог центра.

Меморијални центар Српске интензивно ради на стварању највеће базе аудио-видео свједочанстава о страдању српског народа.