Најстарија легенда везана за невесињско село Лукавац говори о закопаном благу на локалитету старог града Вала на којем је, према предању, посљедњи столовао Херцег Шћепан. Тврди се да негдје у литицама Вала постоји облик од камена који подсјећа на пијетла, а вода која капа с његовог кљуна показује гдје је сакривено благо.

На Тројчиндан 1864. године под Острогом се моштима Светог Василија поклонио бег Љубовић са породицом из Невесиња.

На петом километру из Невесиња према Оџаку 1891. године отворен је рудник угља. Због неисплативости, вађење руде је обустављено већ послије три године.

Иако о томе не постоје никакви документовани подаци, у Невесињу и Калиновику и данас је популарна прича, према којој је у касарни на Кучеву за вријеме Аустро-Угарске кадровски рок служио Адолф Хитлер. Чак се тврди да је „вођу Трећег рајха у натезању руком побиједио неки Тепавчевић“.

На првом међуратном избору за Мис Невесиња 1933. године за најљепшу је изабрана Радојка Чојић, шумарски инжењер. Забава је приређена у Официрском дому.

Невесињска варошица је 1938. године је имала 1500 становника и чак 45 кафана.

Милица Крстојевић из села Изгори код Гацка држи свјетски рекорд у кумству. До почетка Другог свјетског рата обавила је око 1300 кумовања, највише у Невесињу. Још за њеног живота подигнут јој је споменик на невесињском православном гробљу.

Невесињац Милош Лазаревић 1964. године добио је од Министарства културе Француске највеће признање које се у тој земљи додјељује у области архитектуре.

Фото: radionevesinje.com

Филм „Невесињска пушка“ Жике Митровића био је најледанији филм у книнском биоскопу шездесетих година.

Андрија Ковачевић и Софија Братић заклели су се на вјечну љубав на Аранђеловдан у Риљима 1949. године и у складном браку поживјели 74 године. Андрија се упокојио у 103. години као званично најстарији грађанин Новог Сада.

Прву школу у Котару невесињском основао је Цвјетко Радовић у Братачу још 1842. године. Радила је преко 20 година. За школу је речено да је „врело за све оне у Невесињу који су умјели у то вријеме читати и писати“.

Према првом попису становништва који је урадила Турска 1865. године у Нахији невесињској живјело је 7.285 „мушких глава“.

Старији Невесињци тврде да је Додерова чесма прва јавна чесма у невесињској чаршији. Била је чест мотив на разгледницама из периода аустроугарске окупације. Добила је име по власнику земљишта на којем је направљена.

Невесињка Ангелина Јакшић (1871-1950), учесница Првог свјетског рата и оснивач Националне лиге жена прва је Српкиња која је превела српске народне пјесме на француски језик.

Фото: radionevesinje.com

Краљу Петру је 1907. године на рентгену снимљена рука с куршумом заосталим од Невесињске пушке у којој је учествовао под псеудонимом Петар Мркоњић. Ово је најстарији рентгенски снимак у Србији.

Прву званичну утакмицу СК „Усташ“ одиграо је 8. октобра 1933. године у Невесињу против СК „Вардар“ из Мостара. Невесињски клуб је наступио у саставу: Сврдлик, Гутић, Поповић, Хајровић, Грубар, Мариновић, Ђокић, Бирон, Самарџић, Вукићевић, Максимовић.

У туристичкој публикацији „Љети и зими у Југославији“ из 1933. године Невесиње се описује као пријатно љетовалиште које мами својом љепотом и свјежином. Посебно се препоручује диспанзер за плућне болести у Човиловом гају, шетња кроз церове гајеве у Миљевцу, 64 љековита горска врела међу којима се истиче Буквићева чесма и одлична храна у хотелу Милисава Глоговца.

Највише кише у једном дану, 190 литара по метру квадратном, у Невесињу је пало 18. новембра 1934. године. Два дана касније измјерен је највиши ниво Заломке у историји.

У Невесињу је грађанска школа отворена 1935. године. Имала је општи и комерцијално трговачки смјер. Први управник био је Драго Стијовић.

Невесињски грађевинари из ГП „Бишина“ предвођени великим прегаоцем Вуком Радошем само у 1960. години изградили су у Невесињу преко 200 станова, циглану и мљекару, а имали су и градилишта у читавом региону.

Пише: Драгомир Граховац